Vesti 08.12.2018.
Stotine francuskih demonstranata je uhapšeno ili pritvoreno u Parizu, u kojem su snage javnog reda, otprilike 90 hiljada ljudi, u stanju maksimalne uzbune.
Corina Cristea, 08.12.2018, 18:11
Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu preporučilo je rumunskim državljanima koji se nalaze u Francuskoj, da zaobidju centralne zone Pariza i pažljivo planiraju putovanja u unutrašnjosti ove zemlje. U Parizu su demonstranti organizovali po četiri puta uzastopce protestne akcije te su lokalne vlasti preventivno zatvorile pozorišta, bioskope, muzeje i Ajfelovu kulu. Stotine francuskih demonstranata je uhapšeno ili pritvoreno u Parizu, u kojem su snage javnog reda, otprilike 90 hiljada ljudi, u stanju maksimalne uzbune. Učesnici u protestima zahtevaju ostavku predsednika Emanuela Makrona. Premijer Eduard Filip zahvalio je svim osobama koje su uputile apel na mir, a vlada je ukinula povećanje takse na gorivo, koje je izazvalo ovaj protestni pokret. Sada, medjutim, “žuti prsluci imaju brojne zahteve socijalne i ekonomske prirode, uključujući i povećanje plata i rast kupovne moći.
Stalna misija Rumunije pri Organizaciji ujedinjenih nacija organizovala je u petak u Njujorku, simpozjum “Konsolidacija priprema za prirodne katastrofe, čiji glavni gost je bio državni sekretar u rumunskom ministarstvu unutrašnjih poslova Raed Arafat. On je predstavio sisteme upozorenja koje je Rumunija primenila kako bi podržala stanovništvo u slučaju prirodnih nepogoda i istakao značaj kampanija javne komunikacije i partnerstva sa medijima, radi prenošenja informacija gradjanima u najkraćem roku. Dogadjaj u Njujork je deo strategije za promovisanje kandidature Rumunije za nestalno članstvo u Savetu bezbednosti, u periodu 2020-2021. godina.
Evropski parlament izjasniće se glasanjem, iduće nedelje, u vezi sa Izveštajem Komisije za gradjanske slobode, u kojem se zahteva brzo pridruživanje Rumunije i Bugarske Šengenskom prostoru. Kako javlja naš dopisnik u Briselu, evroposlanici ističu da odlaganje pridruživanja Bukurešta i Sofije evropskom prostoru slobodnog kretanja ima negativne posledice ne samo po dve zemlje, već po celu Evropsku uniju, po poverenje u komunitarne ustanove i čak i negativne privredne efekte. Evroposlanici preciziraju da širenje Šengenskog prostora ne bi trebalo da bude ugroženo komunitarnim politikama azila i migracije i da etapno pridruživanje, počev sa morskim i vazdušnim granicama, te zatim sa kopnenim, predstavljalo bi dotične rizike.
