Vesti – 17.04.2026

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 17.04.2026, 17:40

Rumunski predsednik Nikušor Dan učestvovao je u petak na video-konferenciji zemalja koje nisu uključene u sukob na Bliskom istoku, kojom su u Parizu kopredsedavali francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer. Sastanak je trebalo da signalizira Sjedinjenim Američkim Državama da su neki od njihovih najbližih saveznika spremni da igraju ulogu u obnavljanju slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu, kada uslovi dozvole. Emanuel Makron je pozdravio najavu Irana da će dozvoliti ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kritične oblasti, sve dok je na snazi prekid vatre, a lider u Parizu je izjavio da se situacija „razvija u pravom smeru“. Takođe je rekao da će se sledeće nedelje u Londonu održati sastanak na kojem će se razgovarati o Ormuskom moreuzu. „Zahtevamo obnavljanje uslova slobodnog prolaza koji su bili na snazi pre rata i puno poštovanje prava mora“, izjavio je Emanuel Makron.

Rumunski premijer Ilije Boložan je izjavio da se Rumunija trenutno nalazi u fazi početka krize, koja joj nije potrebna. U intervjuu na Radio Rumunija, premijer je rekao da se zemlja suočava sa komplikovanim problemima koji proizilaze iz budžetskih deficita i da postoji rizik gubitka sume novca iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, koji se završava krajem avgusta. Šef vlade iz Bukurešta je za trenutnu situaciju okrivio „beg od odgovornosti, jer trebaju da se donesu teške odluke“. Boložan istovremeno smatra da Socijaldemokratska stranka „igra dvostruku igru, jer je učestvovala u donošenju odluke, ali se oslobodila plaćanja“. Socijaldemokrate odlučuju, 20. aprila, da li će napustiti četvorstranačnu koaliciju koja je na vlasti u Rumuniji, jer po njihovom mišljenu je potreban politički restart kojim će se promeniti trenutni pravac zemlje. Pertneri iz Nacionalne liberalne partije i Unije spasimo Rumuniju brane liberalnog šefa vlade. Istovremeno, liberali su najavili da više neće ući u koaliciju sa Socijaldemokratskom strankom, ako ova smeni izvršnu vlast putem izglasavanja nepoverenja. Da bi se izbeglo cepanje aktuelne koalicije na vlasti, rumunski predsednik Nikušor Dan je razgovarao i sa premijerom Ilijem Boložanom i sa liderom Socijaldemokratske stranke Sorinom Grindeanuom, ali je izbegavao da nekom drži stranu. Dan je naglasio da je sadašnja koalicija između pro-evropskih stranka jedino rešenje da bi se vladalo Rumunijom i insistirao je na minimalnoj saradnji.

Cene goriva su nastavile da opadaju u Rumuniji poslednjih dana, u kontekstu relativne stabilizacije barila nafte na oko 98 dolara. Benzin košta, u proseku, 8, 67 lea (1,7 evra), a dizel oko 9,47 lea (oko 1,9 evra). Podsećamo da je, u kontekstu rata na Bliskom istoku, u Rumuniji od 1. aprila na snazi htina uredba kojom je objavljena krizna situacija na tržištu goriva. Na osnovu uredbe, Izvršna vlast je usvojila seriju mera da bi kontrolisala rast cena benzina i dizela. Među ovim merama, smanjen je porez na dizel, smanjen je bokarburant u benzinu, da bise smanjila cena produkcije, i regulisan je način ažuriranja cena na pumpama.

Iran je u petak objavio da će Ormuski moreuz ostati „potpuno otvoren“ do kraja primirja dogovorenog sa SAD, koje ističe sledeće nedelje u sredu, odluku koju je Teheran doneo nakon odvojenog primirja koje je Izrael prihvatio u Libanu, izveštava agencija EFE. Cena nafte je već pala za 10% nakon ove objave, koju je pozdravio američki predsednik Donald Tramp. Međutim, lider Bele kuće rekao je da održava pomorsku blokadu koju je, počev od ponedeljka, uveo iranskim lukama kao odmazdu za iransko ograničenje pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Kao odmazdu za rat koji su SAD i Izrael pokrenule 28. februara, Iran je od tada dozvolio samo selektivan prolaz brodova kroz Ormuski moreuz. Teheran je već prihvatio ponovno otvaranje moreuza na početku primirja sa SAD koje je stupilo na snagu prošle srede, ali nije sproveo ovu obavezu u praksi zbog izraelskog odbijanja da zaustavi vojne operacije u Libanu, operacije koje je izraelska vojska čak intenzivirala teškim bombardovanjima koja su prouzrokovala mnoge civilne žrtve.

Rumunska delegacija u Vašingtonu je započela pregovore sa predstavnicima Fajzera da bi promenili dug od preko 600 miliona evra u najnovije lekove. Ministri zdravlja i finansija, Aleksandru Rogobete i Aleksandru Nazare, najavili su da će probati da promene ovu situaciju u korist pacijenata. Rumunija predlaže američkoj farmaceutskoj kompaniji da promeni dug u kupovinu najnovijih lekova, namenjenih onkološkim pacijentima i pacijentima sa retkim bolestima. Prema ministrima, predstavnici Fajzera će dati odgovor po pitanju tehničkog okvira za nastavak pregovora i mogućnost da ovaj predlog bude analiziran i usvojen na nivou šefova. Podsećamo da je početkom ovog meseca Rumunija izgubila u prvom stepenu tužbu koju je pokrenula farmaceutska kompanija Fajzer zbog odbijanja vlade iz Bukurešta da plati preko 20 miliona doza vakcine protiv Covid-19.

Rumunija učestvuje od 17. do 19. aprila na Sajmu knjiga u Parizu, najvažnijem međunarodnom događaju posvećenom knjigama u prestonici Francuske. Pod geslom „Rumunija preko granica/ Teritorija koja tek treba da bude otkrivena“, čitaoci su pozvani da otkriju ili da ponovo pronađu pisce i tekstove iz savremene rumunske književnosti. Posetioci mogu da odaberu jedan od 60 naslova rumunskih autora koji su prevedeni na francuski jezik, objaljenih u Francuskoj i Švajcarskoj, i preko 60 naslova na rumunskom jeziku, predlog 13 izdavačkih kuća u Rumuniji.

Banat, regija na zapadu Rumunije, dobila je titulu Evropske gastronomske regije za 2028. godinu, na kraju složenog procesa evaluacije stručnjaka iz Međunarodnog instituta za gastronomiju, kulturu, umetnost i turizam. Ova tztitula predviđa odvijanje posebnog programa vrednovanja turističkog potencijala zone i razvijanje održive ekonomije, putem multikulturalne gastronomije iz tri okruga u regiji: Timiš, Arad i Karaš-Severin. Svaki okrug u Banatu će organizovati događaje vezane za gastronomiju: fizija preko granica, odvažni ukusi, zajednički sto. Na pozitivnu evaluaciju je odlučno doprineo i uspeg programa Temišvar evropska prestonica kulture 2023. godine.