105 godina od ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom (28.03.2028)
U ponedeljak lideri administracije u Bukureštu prisustvovali su u Republici Moldaviji svečanostima povodom obeležavanja 105 godina od Ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom. U gradu Jaloveni ovim povodomm otkriveni su spomenici Aleksamdru Margilomanu, premijeru tadašnje Rumunije i Jonu Inkulecu, predsedniku Državnog saveta u Kišinjevu 1918. godine. Na svečanosti predsednik Poslaničkog doma Parlamenta Rumunije Marčel Čolaku je istakao: ,,27. marta 1918. godine na Državnom savetu u Kišinjevu Aleksandru Margiloman je rekao: ,,Kada se pojavila opasnost po integritet, Rumunija je garantovala nezavisnost i nedeljivost ove zemlje“. Danas, 105 godina kasnije, nalazimo se ovde i dozvolite mi da kažem jasno i glasno da se ništa nije promenilo. Rumunija će biti tamo gde joj dužnost nalaže. Rumunija će braniti suverenitet i teritorijalni integritet Republike Moldavije.“
Daniela Budu, 28.03.2023, 11:31
U ponedeljak lideri administracije u Bukureštu prisustvovali su u Republici Moldaviji svečanostima povodom obeležavanja 105 godina od Ujedinjenja Basarabije sa Rumunijom. U gradu Jaloveni ovim povodomm otkriveni su spomenici Aleksamdru Margilomanu, premijeru tadašnje Rumunije i Jonu Inkulecu, predsedniku Državnog saveta u Kišinjevu 1918. godine. Na svečanosti predsednik Poslaničkog doma Parlamenta Rumunije Marčel Čolaku je istakao: ,,27. marta 1918. godine na Državnom savetu u Kišinjevu Aleksandru Margiloman je rekao: ,,Kada se pojavila opasnost po integritet, Rumunija je garantovala nezavisnost i nedeljivost ove zemlje“. Danas, 105 godina kasnije, nalazimo se ovde i dozvolite mi da kažem jasno i glasno da se ništa nije promenilo. Rumunija će biti tamo gde joj dužnost nalaže. Rumunija će braniti suverenitet i teritorijalni integritet Republike Moldavije.“
Čolaku je dodao da nedavno proglašenje rumunskog jezika za zvaničnog jezika Moldavije predstavlja hrabar potez. Predsedmik Parlamenta u Kišinjevu, Igor Grosu, izjavio je da ,,u Evropi, u ovom svetu, treba da znamo kojim jezikom govorimo, treba da znamo kojem ljudskom rodu pripadamo, da poznajemo našu istoriju, jer samo na ovaj način, čak i zakasnelim odlukama, možemo pripadati civilizovanom svetu, svetu mira a ne rata i razaranja“. Pored toga Grosu je pozitivno ocenio pomoć Rumunije Republici Moldaviji i izrazio nadu da će u presudnim trenucima i sadašnja politička klasa imati tu hrabrost da donese istorijske odluke. Igor Grosu je istakao: ,,U teška vremena pojavljuju se jaki karakteri. Naši prethodnici, Aleksandru Margiloman i Jon Inkulec, doneli su istorijsu odluku. Našoj političkoj klasi želimo Božiju pomoć da bismo u datom trenutku imali karakter i odlučnost u donošenju istorijskih odluka. Zahvalujem se svim Rumunima, hvala Rumuniji za sve što je učinila i čini za Republiku Moldaviju.“
U Bukurestu pemijer Nikolaje Čuka je izjavio da ,,nas istorija uči da vojna agresija, nelegitimna dominacija i diskriminacija naroda ne mogu trajati u nedogled. Dokaz su težnje naroda, uključujući težnje rumunskog naroda, da živi slobodno, dostojno, ujedinjeno i na demokratski način. Najbolji primer je Veliko ujedinjenje 1918. godine koje je počelo 27. marta kada se Basarabija vratila Rumuniji matici zemlji i koja je okončana 1. decembra ujedinjenjem svih Rumuna. Istorija je potvrdila da su dve teritorije bile pod jednom državom samo 22 godine. 1940. godine nakon ultimatuma Mokve, koji su potpisali Hitler i Staljin, Basrabija je ponovo odvojena od Rumunije i pripojena Sovjetskom savezu.
