35.godina od pada Berlinskog zida (18.11.2024)

Čuvanje sećanja na žrtve ratova i progonjene zbog njihove vere je naša dužnost - izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis u Berlinu

Dragana Diamandi, 18.11.2024, 13:12

Pad Berlinskog zida pre 35 godina predstavljao je za Rumune ohrabrenje u borbi za slobodu, a uklanjanje Gvozdene zavese omogućilo je povratak Rumunije u porodicu evropskih demokratija, rekao je predsednik Klaus Johanis u Berlinu. Nalazivši se u poseti Nemačkoj, Predsednik je održao govor u Saveznom parlamentu, na svečanosti organizovanoj povodom Dana sećanja na žrtve rata i diktature. U tom kontekstu, on je istakao činjenicu da je Rumunija već 35 godina slobodna zemlja, nakon Decembarske revolucije 1989. On je, u svom govoru u Bundestagu, rekao da su nakon Drugog svetskog rata evropske demokratske vrednosti, ali i evropski ekonomski model bili izvori inspiracije za međunarodne partnere. Skrenuo je, međutim, pažnju na činjenicu da se, nažalost, konstatuje da je strah od „totalitarnih režima od privlačnosti evropskih vrednosti” učinio da se Unija doživljava kao „pretnja”, ističući da je Rumunija blagovremeno upozoravala na rizik bezbednosti Evrope koju predstavljaju agresivni diktatorski režimi. Klaus Johanis: ,,Nažalost, mehanizmi propagande i dezinformacija se danas ponovo šire, jer se diktatorski režimi zasnivaju na činjenici da dovoljno često izgovorena laž postaje istina. Ovu stvarnost vidimo u agresiji Rusije na Ukrajinu. Ostajemo uz ukrajinski narod, koji se hrabro i herojski suprotstavio invaziji koju je diktirao Kremlj, prkoseći sili i brutalnosti ruskog imperijalizma. Podrška naših država i međunarodne zajednice je od vitalnog značaja da se konačno obezbedi pravedan i trajni mir, u punoj saglasnosti sa Poveljom UN i međunarodnim pravom’’. Ovi rizici, kaže Klaus Johanis, takođe su važan razlog zašto se zalažemo za jačanje otpornosti Republike Moldavije, države koja je najviše pogođena ovim ratom, posle Ukrajine. ,,Takođe ostajemo čvrsto angažovani uz Ukrajinu i Republiku Moldaviju na putu pridruživanja Evropskoj uniji“, naglasio je predsednik. Prema rečima šefa države, čuvanje sećanja na žrtve ratova i totalitarizma, kao i na progonjene zbog vere, traženja pravde i slobode je „dužnost i oblik pravde”. „Moramo stalno imati na umu da zaborav prošlosti vodi ka ponavljanju istorijskih grešaka ili održavanju nepravde. Ovaj zaborav predstavlja sve veću opasnost“, rekao je Klaus Johanis. Istovremeno je izrazio svoje divljenje zbog brige sa kojom nemačka država podržava odgovarajuće poznavanje istorije, posebno kod mlađih generacija. On je precizirao da „i u Rumuniji ulažemo ozbiljne napore da mladi u školama uče o greškama iz prošlosti i da ih budu svesni, kako ih ne bi ponovili”. S druge strane, Klaus Johanis je uverio Nemačku da će u Rumuniji i dalje imati partnera duboko posvećenog evropskim vrednostima, „spremnog da radi na jačanju Evropske unije i da ove vrednosti slobode i demokratije budu zaštićene i prihvaćene, kako u okruženju, tako i na globalnom nivou’’.