80 godina od oslobođenja Aušvica (28.01.2025)

U Poljskoj, zemlji sa najvećom jevrejskom populacijom pre Holokausta, u ponedeljak, 27. januara, održane su ceremonije obeležavanja osam decenija od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvica.

Dragana Diamandi и Ştefan Stoica, 28.01.2025, 12:07

U Poljskoj, zemlji sa najvećom jevrejskom populacijom pre Holokausta, u ponedeljak, 27. januara, održane su ceremonije obeležavanja osam decenija od oslobođenja nacističkog koncentracionog logora Aušvica. U najpoznatijoj fabrici smrti koju je stvorio nacistički režim, stradala je skoro jedna šestina od 6 miliona Jevreja, žrte genocida.
Poljski predsednik Andrej Duda rekao je da njegova zemlja čuva sećanja na holokaust da se takva ljudska katastrofa čovečanstva nikada ne ponovi. U ceremoniji je učestvovalo 50 preživelih, većinom između 80 i 90 godina. Neki od njih su se više puta vraćali u Aušvic, a njihova poruka je uvek ista da kažu ljudima šta se dogodilo i da se ove strahote nikada vise ne smeju ponoviti.
Rumuniju je predstavljala ministarka kulture Natalija Intotero. Na najvišem nivou bile su zastupljene države poput Nemačke, Velike Britanije, Francuske ili Španije. U Bukureštu je predsednik Klaus Johanis poslao poruku da će 27. januar 1945. zauvek ostati dan u istoriji kada je zabeležen kraj najmračnijeg poglavlja, oslobađanjem kompleksa logora Aušvic-Birkenau.
„Oni koji su uspeli da prezive mogli su da svedoče celom svetu da je pakao oslobođen na zemlji, ali i da je sila života konačno pobedila smrt. Katastrofa bez premca, u kojoj je stradalo 6 miliona dece, žena i muškaraca“, naglasio je Johanis. On je podsetio da je 27. januar i dan kada Rumunija obeležava stradanja žrtava bukureštanskog pogroma 1941. godine, kada su hiljade Jevreja nastradale od bandi legionara (krajnje desno).
Predsednikova poruka odnosila se i na sadašnjost. Po Johanisovom mišljenju, na međunarodnom nivou, populizam, ekstremizam, ksenofobični i antisemitski stavovi i manifestacije se perfidno prikrivaju, sa namerom da se oštete temeljni stubovi na kojima je izgrađen slobodni svet, u kome osnovna prava igraju suštinsku ulogu. A širenje mržnje, napadi, verbalno nasilje i dezinformacije oslabljuju demokratije i rizikuju da poljuljaju prava i slobode, tako teško stečene tokom vremena.
Rumunija je, naglasio je predsednik, preduzela važne korake ka odavanju počasti žrtvama holokausta i borbi protiv antisemitizma usvajanjem snažnog zakonodavstva u ovoj oblasti i razvojem memorijalnih i obrazovnih projekata koji doprinose kulturi zasnovanoj na osnovnim evropskim vrednostima.
Sa svoje strane, premijer Marčel Čolaku je potvrdio čvrstu posvećenost rumunske vlade u borbi protiv antisemitizma, kao i promovisanju sećanja na žrtve Holokausta. On je naveo da je dužnost vlasti da obezbede da rumunsko društvo zna i da ne ponavlja greške istorije.
Premijer je u ponedeljak učestvovao u hramu Korala u Bukureštu, na ceremoniji povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust i komemoraciji žrtvama antijevrejskog legionarnog pogroma u Bukurestu.