Bez novih poreza u 2025
Trenutna strategija Ministarstva finansija u Bukureštu je da nametne mesečna i kvartalna ograničenja na rashode javnih institucija, kako bi se poštovao cilj budžetskog deficita od 7%. Pojašnjenje je izneo resorni ministar Tancoš Barna u emisiji na TVR Info u kojoj je objasnio da je to težak, ali neophodan posao. Ministar je priznao da postoji pritisak institucija da se odvoje veća finansijska sredstva, ali je insistirao da je održavanje budžetskog balansa od suštinskog značaja. U tom kontekstu, on je poslao jasnu poruku, čime je eliminisao spekulacije u vezi sa uvođenjem novih poreza ili dodatnih taksi u Rumuniji: „Ako zadržimo ovaj trend, imamo sve šanse da nam ne bude potreban nikakav drugi novi poreski plan. Ne, apsolutno ne“, kaže ministar.
Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 11.03.2025, 11:56
Trenutna strategija Ministarstva finansija u Bukureštu je da nametne mesečna i kvartalna ograničenja na rashode javnih institucija, kako bi se poštovao cilj budžetskog deficita od 7%. Pojašnjenje je izneo resorni ministar Tancoš Barna u emisiji na TVR Info u kojoj je objasnio da je to težak, ali neophodan posao. Ministar je priznao da postoji pritisak institucija da se odvoje veća finansijska sredstva, ali je insistirao da je održavanje budžetskog balansa od suštinskog značaja. U tom kontekstu, on je poslao jasnu poruku, čime je eliminisao spekulacije u vezi sa uvođenjem novih poreza ili dodatnih taksi u Rumuniji: „Ako zadržimo ovaj trend, imamo sve šanse da nam ne bude potreban nikakav drugi novi poreski plan. Ne, apsolutno ne“, kaže ministar.
Tancoš Barna je naveo i da je februar bio „prihvatljiv” mesec u pogledu državnih prihoda, ali je neophodno da se taj trend zadrži tokom cele godine. „Put je dug, imamo još 10 meseci, ali ako zadržimo ovaj trend, imamo sve šanse da nam dodatne fiskalne mere ne budu potrebne“, dodao je on. Tancoš Barna je nedavno, na jednom događaju, razgovarao sa predstavnicima sektora finansija, industrije, zdravstva, građevinarstva, cirkularne privrede i sektora životne sredine i automobila o najvažnijim temama za obezbeđivanje makroekonomske ravnoteže, jačanje otpornosti i povećanje konkurentnosti. On je ovom prilikom naveo da će propisi koji se tiču „poreza na stubove“, uvedene na posebne građevine, biti objavljeni poslednje nedelje marta. Proces izrade normi je već u toku, a do kraja meseca će svaki privredni sektor biti pozvan na razgovore, kaže ministar.
Koraci su u skladu sa Pravilnikom o fiskalno-budžetskim merama usvojenim krajem prošle godine, koji uključuje i takozvani „porez na stub“, odnosno obračun poreza od 1% na vrednost posebnih građevina koje postoje u imovini poreskih obveznika, sa izuzetkom objekata za koje se već plaća porez na zgrade. Novim porezom obuhvaćeni su i objekti u industrijskim, naučnim i tehnološkim parkovima, koji, prema zakonu, nemaju pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na zgrade. „Razumem zabrinutost nekih kompanija, ali većina kompanija već plaća porez na zgrade, proizvodne hale i drugu imovinu koja ostvaruje poslovanje. Normalno je da se vodi računa o tim specijalnim konstrukcijama koje su praktično telo posla“, smatra ministar. Procenjuje se da iako bi neke kompanije mogle pokušati da troškove novog poreza prebace na potrošače, uticaj neće biti značajan u poređenju sa povećanjem porez na dodatu vrednost.
