BNR zadržava referentnu kamatnu stopu (09.10.2026)
Narodna banka Rumunije odlučila je u četvrtak da zadrži referentnu kamatnu stopu monetarne politike na 6,5 odsto, u kontekstu napora da se stabilizuju cene.
Dragana Diamandi и Leyla Cheamil, 09.10.2026, 10:41
Narodna banka Rumunije odlučila je u četvrtak da zadrži referentnu kamatnu stopu monetarne politike na 6,5 odsto, u kontekstu napora da se stabilizuju cene. Takođe, odlučeno je da kamatna stopa za kreditni aranžman ostane 7,50 odsto godišnje, a kamatna stopa za depozitni aranžman na 5,50 odsto godišnje. Zadržani su i postojeći nivoi stopa obaveznih rezervi za obaveze kreditnih institucija u lejima i stranoj valuti.
Odluke rukovodstva Centralne banke imaju za cilj obezbeđivanje održivog privrednog rasta, budući da, kako ističu stručnjaci, makroekonomska stabilnost zemlje zavisi od uravnotežene kombinacije ekonomskih politika i strukturnih reformi. Istovremeno, korišćenje evropskih fondova od ključnog je značaja za podsticanje dugoročnog rasta i jačanje otpornosti privrede u teškim periodima.
Prema navodima Narodne banke Rumunije, korišćenje sredstava iz evropskih fondova od suštinskog je značaja za ublažavanje efekata mera budžetske konsolidacije i nepovoljnog geopolitičkog okruženja.
Centralna banka saopštila je da pažljivo prati domaća i međunarodna tržišta i da će koristiti sve neophodne instrumente kako bi se očuvala stabilnost cena u srednjem roku i zaštitila finansijska stabilnost.
Godišnja stopa inflacije značajno je smanjena, sa 10,42 odsto u junu na 6,17 odsto u avgustu. Ipak, Centralna banka naglašava da je ovo smanjenje statističke prirode i da je posledica prestanka neposrednog uticaja ukidanja ograničenja cena električne energije, kao i povećanja stopa PDV-a i akciza u istom periodu prethodne godine.Narodna banka očekuje da će inflatorni rizici ostati izraženi i u narednom periodu. Među glavnim faktorima rizika su rast cena goriva usled kretanja cena nafte na međunarodnim tržištima, pritisci na cene hrane izazvani sušom, kao i slabljenje rumunske nacionalne valute, leja.
Na međunarodnom planu, tenzije na Bliskom istoku i energetska kriza mogle bi dodatno da oslabe kupovnu moć stanovništva i poslovanje kompanija. Na domaćem planu, značajni faktori ostaju politička neizvesnost i mere fiskalne konsolidacije. U kontekstu stagnacije ekonomije u drugom kvartalu i pada potrošnje, brzo ublažavanje monetarne politike nije verovatno. Smanjenje inflacije biće vidljivije tek na duži rok, uporedo sa prilagođavanjem budžeta, što znači da dužnici u skorije vreme ne mogu da očekuju niže kamatne stope.
Prema mišljenju stručnjaka, eventualni početak trenda smanjenja kamatnih stopa zavisi od kretanja brojnih faktora koji nisu isključivo u nadležnosti Centralne banke.
Najnoviji podaci i analize ukazuju na oporavak ekonomske aktivnosti u trećem kvartalu 2026. godine u odnosu na prethodni, čemu su doprineli i rezultati poljoprivrede. Međutim, istovremeno se beleži pogoršanje kretanja bruto domaćeg proizvoda (BDP) u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
