Brisel očekuje reforme Bukurešta (23.06.2025)

Evropska komisija je ponovo utvrdila da Rumunija nije preduzela neophodne mere za smanjenje budžetskog deficita, od skoro 9 procenata, što je najveći iznos od svih zemalja članica EU.

Dragana Diamandi и Bogdan Matei, 23.06.2025, 11:08

Evropska komisija je ponovo utvrdila da Rumunija nije preduzela neophodne mere za smanjenje budžetskog deficita, od skoro 9 procenata, što je najveći iznos od svih zemalja članica EU. Uzrok deficita je galopirajući rast javne potrošnje, uglavnom usled povecanja plata i penzija u 2024. godini, kao i rekordni obim javnih ulaganja.

Izveštaj Komisije upozorava da, ovim tempom, Rumunija rizikuje da ne ostvari konačni cilj – da u narednih pet godina dostigne deficit manji od 3%, obavezu koju moraju ispuniti sve države članice. U tim okolnostima, Ekonomski i finansijski savet Unije, EcoFin, koji okuplja nadležne ministre iz svih 27 zemalja, zatražio je od Rumunije da predstavi set mera za smanjenje deficita do sledećeg sastanka, koji će se održati 8. jula. A ukoliko ne usvoji efikasne mere za smanjenje deficita do 15. oktobra, zemlja rizikuje suspenziju evropskih fondova, počev od sredine naredne godine.
Međutim, prema dopisniku Radio Rumunije iz Brisela, uprkos ovoj zvaničnoj proceduri, sve izjave Komisije pokazuju da Brisel razume situaciju u Bukureštu, budući da je Rumunija prolazila kroz politički težak period.

Politički potresi kod kuće odjeknule su, međutim, čak i na sastanku EkoFina, gde je rumunsku Vladu predstavljao državni sekretar u Ministarstvu finansija Alin Andrieš, a ne njegov šef, ministar Tančos Barna, koji nije želeo da učestvuje, jer UDMR neće zadržati resor u budućoj četverostranačkoj vladi zajedno sa PSD-om, PNL-om i USR-om.

Veoma verovatno budući potpredsednik vlade, savetnik predsednika za poslovne odnose, Dragoš Anastasiu, kaže da konačna verzija paketa fiskalnih mera, koju su razradili stručnjaci stranaka, mora biti ubedljiva za rejting agencije kako bi se pre svega izbeglo povlačenje Rumunije u kategoriju zemalja koje se ne preporučuju za ulaganja.

Anastasiu je dodao da je u tehničkim radnim grupama bilo mnogo diskusije o različitim stopama PDV-a, kao i o smanjenju plata, davanju prioriteta investicijama i drugim merama oporezivanja i prilagođavanja. Po njegovom mišljenju, mere neće biti sprovedene pre 1. avgusta. Što se tiče smanjenja broja zaposlenih u državnim institucijama, savetnik predsednika je ocenio da to zahteva vreme, jer se moraju poštovati ugovori o radu.
Podsetio je da su druge mere o kojima se razgovaralo poslednjih nedelja usmerene na dividende, porez na dobit ili porez na privatnu imovinu, ali da će se one primenjivati tek od sledeće godine.