Budžetski deficit i poverenje poslovnih ljudi
Indeks Confidex, koji meri nivo poverenja rumunskih menadžera u privredu, dostigao je najveću vrednost merenu u poslednje četiri godine, od 52,5, pokazuje najnovija studija na ovu temu.
Ştefan Stoica и Marija Nenadić-Zurka, 17.05.2024, 12:17
Indeks Confidex, koji meri nivo poverenja rumunskih menadžera u privredu, dostigao je najveću vrednost merenu u poslednje četiri godine, od 52,5, pokazuje najnovija studija na ovu temu. U kontekstu pada inflacije, rasta bruto domaćeg proizvoda a i povećanog optimizma domaćeg i međunarodnog poslovnog ambijenta, u odnosu na evoluciju privrede, vrednost indeksa je premašila prethodni maksimum od 50,2, zabeležen u prvom tromesečju prošle godine. Prema studiji, udeo menadžera koji su optimisti u pogledu stanja rumunske privrede porastao je na 34%, u poređenju sa 26% u prethodnom semestru. Međutim, 38% njih ostaje oprezno. Cifre predstavljaju pokazatelj otpornosti, fleksibilnosti i prilagodljivosti rumunskog poslovnog okruženja na nagle promene tržišnih uslova sa kojima su se suočavali poslednjih godina, počevši od pandemije COVID-19, praćene povećanjem cena energenata, zatim ratom u Ukrajini, poreske promene i inflatorni talas koji se još nije završio, pokazuje studija Confidex-a. Prema studiji, najoptimističnije su uslužne kompanije, zatim IT, građevinarstvo i trgovina. Na suprotnom polu, preduzeća u poljoprivredi, energetici i industriji imaju oprezniji pristup.
S druge strane, Rumunija je postigla značajan napredak u smanjenju jaza za razvijenim zemljama nakon 2000. godine, zabeleživši najbrži rast produktivnosti rada u centralnoj i istočnoj Evropi, kaže Čaba Balint, član Upravnog odbora Narodne banke Rumunije. Prema njegovim rečima, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u poređenju sa kupovnom moći dostigao je preko 75% evropskog proseka, evoluciju koja je bila podržana akumulacijom stranih direktnih investicija i održavanjem niskog javnog duga neko vreme. Čaba Balint:
„Sve županije u Rumuniji ostvarile su značajan napredak u poslednje skoro dve i po decenije u pogledu bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika, ali su se regionalne razlike povećale. Do sada smo imali koristi od relativno niskog odnosa javnog duga i bruto domaćeg proizvoda, pružajući manevarski prostor za podršku ekonomskom rastu, ali je povećanje duga takođe stvorilo ranjivost. Kako je Rumunija brzo oporavila praznine, pojavile su se značajne neravnoteže, vođene produbljivanjem dvostrukih deficita; i budžetski deficit i deficit tekućeg računa su dugi niz godina na veoma visokim nivoima“.
Efikasna apsorpcija evropskih fondova veoma je važna u finansiranju investicija, ali je neophodna i korekcija budžeta ili otkrivanje sopstvenih izvora privrednog rasta, smatra zvaničnik Narodne banke Rumunije. Evropska komisija u prolećnoj prognozi procenjuje rast rumunske privrede od 3,3%, ali i deficit od skoro 7% bruto domaćeg proizvoda, najveći u Evropskoj uniji.
