Budžetski deficit kao u pandemiji
Budžetski deficit Rumunije za prvih 11 meseci ove godine dostigao je 7,11% bruto domaćeg proizvoda (BDP), oko 125,7 milijardi leja (ekvivalent preko 25 milijardi evra), prema informacijama do kojih su došli mediji iz Bukurešta.
Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 10.12.2024, 15:25
Budžetski deficit Rumunije za prvih 11 meseci ove godine dostigao je 7,11% bruto domaćeg proizvoda (BDP), oko 125,7 milijardi leja (ekvivalent preko 25 milijardi evra), prema informacijama do kojih su došli mediji iz Bukurešta. Vladin cilj deficita za 2024. godinu je 8,58% bruto domaćeg proizvoda, 152 milijarde leja, što znači da su značajni troškovi planirani i za decembar. Veći budžetski deficit bruto domaćeg proizvoda poslednji put je zabeležen 2020. godine, u godini pandemije COVID-19, kada je pokazatelj iznosio 9,6%. Deficit je razlika između nižih prihoda vlade i većih rashoda koje ona mora da pokrije. Pošto država nema taj novac, mora da se zaduži. Što su deficiti veći i što se smanjuju tokom dužih vremenskih perioda, to je alarmantnija stopa rasta javnog duga.
Zajedno sa sporijim tempom privrednog rasta, kakav se predviđa za Rumuniju u narednim godinama, veliki budžetski deficiti mogu dovesti do alarmantnih situacija, kao što je prognoza za 2031. godinu. Za tu godinu fiskalnim planom je predviđeno da Rumunija plaća na kamatu na državni dug 3,5% bruto domaćeg proizvoda (100 milijardi leja), u poređenju sa sadašnjim 2%. Zvanični podaci i oni koje je prikupila štampa govore da će buduća Vlada preuzeti tešku ekonomsku situaciju: ogroman budžetski deficit, kamate na državne kredite koji su oborili rekord u Evropskoj uniji i delimično suspendovali evropska sredstva. U ovom trenutku aktuelna vlada socijaldemokrata i liberala, PSD-PNL, ne može da donese Zakon o budžetu za sledeću godinu. S obzirom da se novo zakonodavstvo još nije sastalo, nije jasna buduća parlamentarna većina, od koje zavisi nekoliko poglavlja budžeta. Bez republičkog budžeta opštine ne mogu da pripremaju sopstvene budžete, a građani će odmah osetiti efekte.
Liberalni ministar finansija Marčel Bološ priznao je da „politička nestabilnost stvara poteškoće u vezi sa strategijom zajmova na inostranim tržištima, kako bi se osiguralo finansiranje budžetskog deficita i javnog duga, jer se budžet za 2025. godinu ne može finalizirati“. Šef Bološeve vlade, socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku, tvrdio je prošlih meseci da su kolosalni krediti koje je ugovarao njegov izvršni tim prvenstveno namenjeni investicijama. On je naveo primer nekih zapadnoevropskih zemalja, poput Portugala, Španije ili Italije, koje su se masovno zadužile pre nego što su danas stvorile svoju izuzetnu infrastrukturu. Komentatori, međutim, kažu da je dobar deo deficita posledica izbornih mera – značajnog povećanja penzija i plata u državnom sektoru – koje je Vlada usvojila 2024. godine, koja je u Rumuniji trebalo da bude godina svih izbora: lokalnih, evropski parlamentarnih, zakonodavnih i predsedničkih.
