Bukurešt, stub privrede (22.5.2025)

U prestonici je održan forum o razvoju Bukurešta, koji je u prvi plan stavio održivu transformaciju grada kroz integrisane projekte urbane infrastrukture i digitalizaciju javnih usluga.

Dragana Diamandi, 22.05.2025, 13:03

Bukurešt i dalje ostaje stub rumunske privrede. Prema podacima gradske Privredne komore više od polovine stranih direktnih investicija koje je Rumunija privukla od 1990. godine stiglo je u glavni grad. Međutim, potencijal rasta je ozbiljno pogođen birokratijom. To je bila ključna ideja konferencije „Fokus Bukurešt 2025“, forum koji je okupio predstavnike lokalne administracije, preduzetnike i strane investitore. Podaci NBR pokazuju da je samo u 2023. godini region Bukurešt-Ilfov privukao 4,1 milijardu evra stranih investicija, što je dvostruko više nego bilo koji drugi okrug. Međutim, prestonica svake godine gubi desetine sati produktivnosti u saobraćaju, 97 sati po vozaču, što je negativan rekord na evropskom nivou, i ostaje podložna zagađenju i socio-ekonomskim nejednakostima. Održivi razvoj prestonice ne podrazumeva samo moderne zgrade, već i koherentnu infrastrukturu, pravu digitalizaciju i cirkularnu ekonomiju, naglasio je predsednik Privredne komore Bukurešta, Juliju Stoklosa: „Zainteresovani smo za održivi razvoj prestonice, kako u pogledu infrastrukture, tako i digitalizacije i cirkularne ekonomije. Sa ovim oblastima idemo u pravom smeru, prisutni smo svuda sa započetim projektima, a cilj je da se lokalna administracija spoji sa poslovnim okruženjem, tu su i strani investitori. Ovde mogu da vam dam cifru: 56% direktnih investicija u Rumuniji se ostvaruje u Bukureštu, koji je veoma atraktivan za strane investitore, s obzirom na činjenicu da se nalazi na raskrsnici dva panevropska koridora.“ Juliju Stoklosa je podsetio da je u Bukureštu već koncentrisana većina stranih investicija i da zauzvrat mora da ponudi poslovne uslove uporedive sa velikim evropskim prestonicama. Menadžer (Data Center) Kostin Bačila predstavio je dva pilot projekta koja pokazuju kako digitalizacija može eliminisati redove čekanja. Kostin Bačila: „Ako u drugim prestonicama, kada želite da pokrenete kompaniju ili investirate i gradite nešto na mesečnom nivou, imate sva dokumenta na stolu i možete da počnete sa radom, ovde govorimo o mesecima ili čak godinama u kojima se jednostavno borite sa svim što podrazumeva birokratija. Govorio sam o dva velika projekta koja smo sproveli prošle godine, procesu digitalizacije u RAR-u, gde smo zamenili sve papirne komponente i fizičke potpise. Sve se rešava digitalno. Takođe sam govorio o e-Sigiliu, to je projekat koji smo sproveli sa rumunskom carinom i sa Generalnom direkcijom za borbu protiv prevara za praćenje transporta na teritoriji Rumunije.“
Kao zaključak, učesnici su se složili da borba protiv birokratije mora biti prioritet buduće lokalne administracije. Ali do tada, prestonica paradoksalno ostaje i šampion u privlačenju kapitala i u gubljenju vremena u saobraćaju.