Evropski samit u Briselu (24.10.2025)

Lideri država članica Evropske unije sastali su se u Briselu, u okviru zasedanja Evropskog saveta, gde su razgovarali o konkurentnosti evropske ekonomije, digitalizaciji, jedinstvenom tržištu kapitala, ali i o zajedničkim odbrambenim projektima, sa fokusom na istočno krilo.

Dragana Diamandi и Leyla Cheamil, 24.10.2025, 11:56

Lideri država članica Evropske unije sastali su se u Briselu, u okviru zasedanja Evropskog saveta, gde su razgovarali o konkurentnosti evropske ekonomije, digitalizaciji, jedinstvenom tržištu kapitala, ali i o zajedničkim odbrambenim projektima, sa fokusom na istočno krilo.
Takođe, lideri su zatražili od Evropske komisije da do sledećeg sastanka u decembru istraži načine finansiranja Ukrajine u naredne dve godine, ostavljajući otvorenu mogućnost uspostavljanja zajma na osnovu zamrznute ruske imovine.

Imovina Ruske centralne banke u Evropskoj uniji je zamrznuta kao rezultat sankcija koje je Zapad uveo nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ona iznosi oko 210 milijardi evra.
Direktna zaplena ove imovine predstavlja crvenu liniju za zemlje EU, ali Evropska komisija predlaže, da na osnovu nje finansira zajam od 140 milijardi evra za Kijev.

Prema rečima jednog diplomate, nekoliko drugih zemalja je izrazilo rezervu u vezi sa ovim predlogom. Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da ovo rešenje pokreće pravna pitanja i probleme u vezi sa podelom rizika. Istovremeno, on je naglasio da ovo ostaje najperspektivniji način da se Ukrajini pruži finansijska pomoć u narednim godinama.
„Rusija mora zapamtiti ovo: Ukrajina će imati finansijska sredstva koja su joj potrebna da se odbrani od ruske agresije“, rekao je predsednik Saveta Evropske unije Antonio Kosta.

Prisutan u Briselu tokom dela razgovora, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je evropske lidere da preduzmu odlučan korak u vezi sa sredstvima ruske centralne banke. On je pozdravio ono što je nazvao „dobrim rezultatima“ ovog samita, navodeći da je po ovom pitanju dobio „političku podršku“.
U Briselu su se Evropljani fokusirali i na ruski naftni sektor, najavivši u sredu uveče novu rundu sankcija protiv Moskve — devetnaestu od februara 2022. godine. Ovaj paket uključuje potpuno obustavljanje uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG) do kraja naredne godine, kao i dodatne mere protiv „fantomske flote“ tankera koje Moskva koristi kako bi zaobišla zapadne sankcije.

EU je takođe odlučila da ograniči kretanje ruskih diplomata između zemalja bloka zajednice i kaznila 45 novih kompanija koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije, uključujući 12 iz Kine, tri iz Indije i dve iz Tajlanda. Prisutan na sastanku Evropskog saveta u Briselu, predsednik Nikušor Dan izjavio je da je Rumunija delovala solidarno sa zemljama EU po pitanju sankcijama protiv Rusije. „Bukurešt se pridružio paketima sankcija i verujem da ćemo u bliskoj budućnosti učiniti isto. Svaki put kada razgovarate o sankcijama, razgovarate i o kolateralnim efektima koje te sankcije imaju na delove vaše industrije ili partnerske industrije“, istakao je predsednik Nikušor Dan.