Četiri godine rata u Ukrajini (24.02.2026)
Ni posle četiri godine od izbijanja vojne agresije Rusije na Ukrajinu, Moskva i Kijev nisu bliže miru koji ceo svet očekuje.
Corina Cristea и Mircea Mihai, 24.02.2026, 10:45
Ni posle četiri godine od izbijanja vojne agresije Rusije na Ukrajinu, Moskva i Kijev nisu bliže miru koji ceo svet očekuje. Posle povratka predsednika Donalda Trampa u Belu kuću i pat pozicije na frontu u Ukrajini, akcenat je pomeren na pregovore o potpisivanju mirovnog sporazuma. Sporazuma koji izgleda neostvarljivim zbog teritorijalnih pretenzija Moskve i odbijanja Kijeva da preda teritorije. U medjuvremenu ono što je lider u Kremlju 2022. godine nazvao ,,specijalnom vojnom operacijom’’, pretvorena je u rat iscrpljivanja sa ogromnim vojnim, ekonomskim i humanitarnim posledicama. Prema bilansu Cenatra za medjunarodne strateške studije iako zvanični podaci dve zaračene strane ukazuju na manje gubitke, broj ukupnih kombinovanim gubitala života, ranjenih ili nestalih na obe strane procenjuju se na 1,8 do 2 miliona osoba, odnosno na dve trećine ljudskih žrtava na strani ruskih snaga.
Prema izveštaju Monitoringa Organizacije ujedinjenih nacija više od 15 000 žrtava je potvrdjeno medju civilnim stanovništvom, 4 miliona Ukrajinaca povuklo se u unutrašnjost zemlje i 6 miliona u inostranstvo. Mnogi su utočiste pronašli i u susednoj Rumuniji, članici Evropske unije i NATO-a, koja je bila uz Ukrajinu od samog početka ruske agresije. U Bukureštu u Poslenickom domu minutom čutana obeležena je četvorogodišnjica neopravdanog i ničim izazvanog rata u Ukrajini. Mnoge gradjanske organizacije organizovale su javne skupove u mnogim rumunski gradovima, a u Kosnatnci ukrajinske izbeglice održave su komemoraciju poginulima u ratu i izrazili nadu u pravdu, miran život i zahvalili Rumuniji na humanitarnoj i vojnoj pomoći. Za Rumuniju ovaj četvorogodišnji rat bio je ekonomski potres obeležen visokom inflacijom, budžetskim pritiscima i velikim energetskim troškovima kao i strateškim repozicioniranjem u logistički i energetski stub Istočne Evrope, naglasio je ekonomski savetnik Adrijan Negresku. Najveći problem bila je visoka inflacija izazvana eksplozinom cena energije koja je delovala kao ,,skriveni porez’’ na primanja stanovništva i smanjenje kupovne moći. Prema navodima ekonomskog savetnika dobra vest je ta da blizina fronta nije oterala strani kapital, jer jer su investitori tražili stabilnost NATO-a i povukli se iz Rusije i Ukrajine, relocirajući kapacitete u susednim sigurnim državama. Sada, dodaje Adrijan Negresku, Rumunija pred sobom ima istorijsku šansu da postane logistička platforma za obnovu Ukrajine, posao procenjen na 1400 miliardi dolara.
