Diskusije o ekonomskoj situaciji u Rumuniji (08.05.2025)

U Rumuniji je evro dostigao novi istorijski maksimum. Narodna banka je u sredu objavila kurs od 5,0991 leja za jedan evro. Tako je psihološki prag od 5 leja premašen drugi dan zaredom, usled političke neizvesnosti.

Dragana Diamandi и Mihai Pelin, 08.05.2025, 11:23

U Rumuniji je evro dostigao novi istorijski maksimum. Narodna banka je u sredu objavila kurs od 5,0991 leja za jedan evro. Tako je psihološki prag od 5 leja premašen drugi dan zaredom, usled političke neizvesnosti. Lej je oslabio i u odnosu na ostale valute, a cena grama zlata takođe je zabeležila novi rekord, prešavši 487 leja. Na berzi se situacija smirila, ali je ROBOR, referentni indeks za kamate u lejima, značajno porastao i dostigao najviši nivo u poslednje skoro dve godine – 6,47% na godišnjem nivou.
Centralna banka intervenisala je na deviznom tržištu, ali je pritisak na deprecijaciju leja i dalje veoma jak, upozorava analitičar Dragoš Kabat:

„Kurs je Narodna banka u ponedeljak održala, ali su onda u utorak procenili da bi bio mnogo veći napor da ga održe i odustali su od kursa.. Verovatno će intervenisati, možda ne odmah, ali u narednim danima ili čak sledeće nedelje, i malo stabilizovati deprecijaciju kursa.”

U tom kontekstu, Ministarstvo finansija je poslalo svim državnim institucijama cirkular sa zahtevom da isplata penzija i plata svakog meseca bude apsolutni prioritet. U dokumentu koji je potpisao privremeni ministar Tancoš Barna, navodi se da će ostali troškovi biti prihvaćeni za isplatu tek nakon pokrivanja obaveza u vezi sa pravima zaposlenih i socijalnim pravima. Barna je izjavio da je ekonomska situacija u Rumuniji teška, ali upravljiva. Po njegovim rečima, ekonomija je snažna i otporna i prevazići će ovu situaciju. Tancoš Barna:

„Razvoj događaja poslednjih nekoliko dana praktično je generisan izborima 4. maja. Ono što mogu odmah da kažem jeste da i rezervna sredstva Ministarstva finansija, kao i rezerve Narodne banke Rumunije, omogućavaju da se situacija drži pod kontrolom.”
Tancoš Barna je rekao da je budžetski deficit trenutno u okviru normalnih parametara i tvrdi da Rumunija može da ispuni cilj od 7% ukoliko ostvari planirane prihode.

Pad leja će se odraziti na povećanje rata za kredite u stranoj valuti, ali i na više cene raznih proizvoda i usluga, poput gasa, goriva i telefonskih usluga, što će kasnije dovesti do veće inflacije.
Ekonomski analitičar Aurelian Dokia smatra da ono što se dešava na finansijskim tržištima ne treba smatrati neuobičajenim i da treba ozbiljno razmotriti ove signale.
Aurelian Dokia:

„Zaista, Rumunija ima ozbiljne makroekonomske probleme koji moraju biti rešeni, bez obzira na to ko će biti na vlasti u narednom periodu, bilo na predsedničkom, bilo na vladinom nivou, a glavni problem je, naravno, veoma veliki budžetski deficit.”
Aurelian Dokia je objasnio da postoji usporavanje ekonomskog rasta kako u Evropi, tako i u Rumuniji, kao i turbulencije i neizvesnost vezane za restrukturiranje koje će uslediti u međunarodnoj trgovini.