Ekonomska prognoza

Nacionalna komisija za strategiju i prognoze (CNSP) procenjuje smanjenje ekonomskog rasta za 0,9 procentnih poena za 2026. godinu, sa 1% u prethodnoj prognozi na 0,1%, kao rezultat trenutnih makroekonomskih uslova.

Marija Nenadić-Zurka и Mihai Pelin, 09.06.2026, 12:14

Nacionalna komisija za strategiju i prognoze (CNSP) procenjuje smanjenje ekonomskog rasta za 0,9 procentnih poena za 2026. godinu, sa 1% u prethodnoj prognozi na 0,1%, kao rezultat trenutnih makroekonomskih uslova. Stoga se očekuje da će bruto domaći proizvod iznositi 2.056 milijardi leja, u poređenju sa 1.916 milijardi leja u 2025. godini, prema Projekciji glavnih makroekonomskih indikatora 2026-2029. Srednjoročni izgledi su razvijeni u teškom geopolitičkom kontekstu, sa neizvesnostima pojačanim intenziviranjem sukoba na Bliskom istoku, što je dovelo do velikog energetskog šoka na globalnom tržištu. Inflatorni efekat izazvan povećanjem cena goriva preklopio se sa internim naporima da se isprave makroekonomske neravnoteže nastavkom primene mera budžetske konsolidacije, što je dovelo do pogoršanja izgleda za tekuću godinu, procenjuje Nacionalna komisija za strategiju i prognoze.

Nepovoljna evolucija se procenjuje i za sektor usluga, pri čemu je uticaj mera fiskalne konsolidacije izraženiji u određenim kategorijama usluga, posebno onima namenjenim domaćinstvima. Istovremeno, građevinarstvo potvrđuje svoju poziciju najdinamičnijeg sektora, podržano posebno komponentom inženjerske gradnje, stimulisanom apsorpcijom evropskih sredstava, kao i oporavkom stambene gradnje zabeleženim u prvom delu godine. Na strani rashoda, procenjuje se i izraženije ublažavanje privatne potrošnje u 2026. godini nego što je prethodno predviđeno.

Srednjeročno, procene ekonomskog rasta ostaju nepromenjene, za ceo period 2027 – 2029, sa prosečnom godišnjom stopom bruto domaćeg proizvoda od 2,2%, što je uglavnom podržano kontinuiranim razvojem investicionog procesa. Istovremeno, privatna potrošnja, nakon pada u 2026. godini, napredovaće prosečnom godišnjom stopom iznad stope bruto domaćeg proizvoda, kao rezultat postepenog smanjenja efekata budžetske konsolidacije. Prema prognozi Nacionalne komisije za strategiju i prognoze, neto izvoz će, srednjeročno, imati blago negativan doprinos ekonomskom rastu, pri čemu će prosečna dinamika uvoza robe i usluga nadmašiti izvoz robe i usluga nakon povratka domaće potražnje.

Međunarodne finansijske institucije su takođe oprezne u pogledu rumunske ekonomije. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) prognozira recesiju u 2026. godini i snizila je svoju prognozu bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, ukazujući na pad od 0,2%, prema svom najnovijem izveštaju. U februaru je prognozirala rast od 1,2%. Evropska komisija je takođe smanjila svoju prognozu rasta sa 1,1% na samo 0,1%. Svetska banka i Međunarodni monetarni fond slede ovaj primer. U slučaju Međunarodnog monetarnog fonda, govorimo o reviziji sa 1,4% na 0,7%, a u slučaju Svetske banke, o reviziji sa 1,3% na samo 0,5%.