Fokus na Arktik
Okupljene na samitu u severnoj Finskoj, 12 zemalja pozvalo je Evropsku uniju da ojača svoje prisustvo u arktičkom regionu, gde su geopolitičke tenzije visoke, kolebajući se između pretnji Rusije i želja američkog predsednika Donalda Trampa.
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 15.09.2026, 11:10
Okupljene na samitu u severnoj Finskoj, 12 zemalja pozvalo je Evropsku uniju da ojača svoje prisustvo u arktičkom regionu, gde su geopolitičke tenzije visoke, kolebajući se između pretnji Rusije i želja američkog predsednika Donalda Trampa. „Bezbednost na Arktiku mora biti obezbeđena kolektivno“ – zamolile su ove države u zajedničkoj deklaraciji usvojenoj na kraju samita u Rovaniemiju, kojem je prisustvovao i rumunski predsednik Nikušor Dan. Prošlo je sedam meseci otkako je lider u Beloj kući više puta pretio da će silom preuzeti Grenland, ogromnu autonomnu dansku teritoriju, što je izazvalo veliku krizu među zapadnim saveznicima – napominje AFP. Tenzije između Evropljana i Amerikanaca su se od tada smanjile, ali evropski lideri nisu zaboravili i sada žele da pronađu načine da ojačaju svoj otisak u regionu, takođe svesni prisustva neprijateljske Rusije sa druge strane duge finske granice. Prema njihovim rečima, Moskva predstavlja značajnu i trajnu pretnju bezbednosti.
Sada, okupljeni u Rovaniemiju, zatražili su od Evropske unije da ima stratešku i proaktivniju ulogu. Jer, „ono što se tamo dešava nije regionalna stvar, već evropski problem“, kako je naglasio predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta. Iz perspektive Rumunije, potrebno je koherentno i jedinstveno upravljanje izazovima na celom prostoru koji se proteže od Arktika do Crnog mora, u kontekstu u kojem su bezbednosni izazovi u ovim regionima međusobno povezani. Predsednik Nikušor Dan:
„Rumunija nije arktička zemlja, naravno, ali imamo iste pretnje od strane Rusije duž celog istočnog krila: dronove, hibridne napade, sabotaže. Ako imamo slične pretnje, trebalo bi da imamo slične mere odvraćanja. U Crnom moru već imamo stručnost u razminiranju, u zaštiti podmorskih kablova i možemo da podelimo to iskustvo jedni sa drugima.“
Postoje i ekološke i ekonomske zabrinutosti. Arktički region se zagreva skoro četiri puta brže od globalnog proseka zbog klimatskih promena, sa ozbiljnim posledicama po ekosisteme i lokalno stanovništvo. Međutim, topljenje ledenog pokrivača takođe otvara nove ekonomske i strateške perspektive. Rusija, Kina i Sjedinjene Američke Države su intenzivirale svoje prisustvo u tom području, uglavnom radi pristupa važnim prirodnim resursima tamo i razvoja novih pomorskih ruta.
Iz ove perspektive, jedan od ciljeva Evropske unije bio bi da ima sopstvenu flotu ledolomaca ili brodova sposobnih za plovidbu u veoma teškim uslovima. Što se tiče Rumunije, ona ima stručnost u oblasti minerala i već sarađuje sa Geološkim institutom Finske. Takođe ima stručnost u brodogradnji. Na samitu u Finskoj nije doneta zvanična odluka. Ali sastanak je održan u kontekstu prezentacije Evropske komisije, u narednim nedeljama, o novoj strategiji za Arktik, koja će definisati glavne pravce Brisela u regionu za naredne godine.
