Ekonomski efekti političke krize

U Rumuniji je kurs leja prema evru ponovo počeo da raste krajem prošle nedelje, stigavši blizu 5,25 leja, što je signal da finansijska tržišta ne odobravaju nastavak političkih tenzija produžavanjem konsultacija radi imenovanja novog premijera.

Marija Nenadić-Zurka и Mihai Pelin, 25.05.2026, 14:37

U Rumuniji je kurs leja prema evru ponovo počeo da raste krajem prošle nedelje, stigavši blizu 5,25 leja, što je signal da finansijska tržišta ne odobravaju nastavak političkih tenzija produžavanjem konsultacija radi imenovanja novog premijera. Predsednik Nikušor Dan ceni otvorenost za dijalog parlamentaraca prisutnih na diskusijama prethodnih dana i izjavio da je dobra saradnja između institucija neophodna, posebno u trenutnom komplikovanom kontekstu za zemlju. Tokom sastanaka, prioritet je dat temama koje se odnose na aktuelnu političku krizu i identifikaciju potencijalnih rešenja za obezbeđivanje stabilnosti vlade. Dnevni red diskusija je takođe uključivao teme vezane za ekonomsku situaciju u zemlji, sa akcentom na mere neophodne za upravljanje izazovima. Međutim, diskusije su završene bez konkretnih rezultata i nova runda konsultacija je zakazana za naredne dane, u pokušaju da se kristališe čvrsta prozapadna većina, kako to želi šef države.

U ovom kontekstu, Nacionalna banka Rumunije (BNR) objavila je zvanični devizni kurs u petak, u porastu u odnosu na prethodni dan. Zvanični kurs je porastao na istorijski maksimum od skoro 5,27 leja nakon glasanja o nepoverenju koje je dovelo do pada Boložnove vlade 5. maja, nakon što je predlog usvojen u parlamentu. Guverner Nacionalne banke Rumunije, Mugur Isaresku, priznao je da je centralna banka intervenisala na deviznom tržištu kako bi izbegla jake fluktuacije kursa evro-lej, u napetom ekonomskom i političkom kontekstu. Međutim, odbacio je ideju da je centralna banka „veštački“ održavala devizni kurs.

S druge strane, Bukureštanska berza je zatvorila poslednju trgovačku sesiju prošle nedelje u padu, pri čemu je većina berzanskih indeksa završila dan u crvenom. Glavni tržišni indeks, BET, izgubio je preko pola procenta, dok je ukupan promet iznosio 109,4 miliona leja (oko 20,8 miliona evra). Na regulisanom tržištu, najlikvidnije su bile akcije Banke Transilvanija, koje su generisale trgovinu od preko 20 miliona leja (oko 3,8 miliona evra), zatim akcije Romgaza – 8,9 miliona leja (oko 1,69 miliona evra) i Hidroelektrike – 5,2 miliona leja (oko 1 milion evra).

Rumunska ekonomija rizikuje da ove godine uđe u umerenu recesiju, usred preklapanja globalnih kriza sa domaćom političkom nestabilnošću, skreću pažnju analitičari u ovoj oblasti. Po njihovom mišljenju, politička neizvesnost nije samo problem rumunske političke klase, već se brzo prenosi na ekonomiju, utičući na poverenje investitora, odlažući investicione odluke i pojačavajući volatilnost finansijskih tržišta. Ova situacija takođe dodatno komplikuje upravljanje budžetskim deficitom i sprovođenje neophodnih reformi. Međutim, stručnjaci kažu da postoje pretpostavke za postepeni oporavak. Moguća stabilizacija političke scene mogla bi da oživi ekonomski rast, zbog čega procene za 2027. godinu ostaju pozitivne.