Godišnji izveštaj Fiskalnog saveta (20.08.2024)
Rumunija bi ove godine mogla da zabeleži manji privredni rast od očekivanja Vlade, od 3,4%, upozorava Fiskalni savet u godišnjem izveštaju...
Mihai Pelin и Mircea Mihai, 20.08.2024, 11:01
Godišnji izveštaj Fiskalnog saveta (20.08.2024)
Rumunija bi ove godine mogla da zabeleži manji privredni rast od očekivanja Vlade, od 3,4%, upozorava Fiskalni savet u godišnjem izveštaju i istovremeno upozorava da, u nedostatku konkretnih budžetsko-fiskalnih mera, postoji opasnost da budžetski deficit premaši 7% godišnje. Savet podseća da je deficit, izazvan trošovima većim od prihoda, premašio posle šest meseci ove godine 3,6% bruto nacionalnog proizvoda i da je veći za 1,3% u odnosu na isti period prošle godine. Polazeći od ovih podataka, postoji opasnost da se deficit približi granici od 8%, jer novi Zakon o penzijskom osiguranju, pored već povećanih plata u budžetskom sektoru, generisaće dodatne troškove u drugoj polovini godine. U ovoj situaciji predsavnici Saveta upozoravaju da bez konkretnih i kredibilnih mera koje bi podržavale realizaciju budžetsko-finansijskog jačanja na srednji rok kao i povećanja obima prikupljanja prihoda, postoji opasnost od većih deficita od predvidjanja nacionalnih i medjunarodnih institucija za period 2025-2027. godina. Fiskalnin savet je sastavljen od predstavnika Narodne banke Rumunije i Rumunskog bankarskog instituta, članove koje bira Parlament sa devetogodišnjim mandatom. U situaciji kada je Brisel pokrenuo postupak za prekomerni deficit, naša zemlja, u skladu sa evropskim propisima, ima na raspolaganju sedmogodišnji period da smanjeni budžetski deficit na 3%. Smanjenje ovog pokazatelja može se realizovati samo na bazi realnog programa, kažu stručnjaci. U najnovijem izvetaju ,,Rumunija- Zona Euro MONITOR“, stručnjaci Narodne banke Rumunije, predvodjeni akedemikom Danijelom Dajanuom, tvrde da je neophodno povećanje budžetskih prihoda i da se ovo povećanje ne može oslanjati samo na efikasnije prikupljanje poreza već i na izmenu fiskalnog rezima i na četvorogodišnju budžetsku korekciju. U suštini, budžetski deficit je posledica prekomernih troškova kada su nominalni prihodi veliki, a troškovi rastu prebrzo. Pritisci na javni budžet su sve veći i zbog preuzete obaveze da se za odbranu izdvoji 2,5% bruto društvenog proizvoda, kažu autori izveštaja. Niski stepen fiskalnih prihoda je i posledica fiskalnog režima koji je omogučio utaju poreza ali i prakse da se lični rashodi prebaće na troškove firmi, kao i isplate ličnih dohodaka na crno, navodi se u izveštaju Narodne banke Rumunije.
