Hrišćani pred Uskršnje praznike (17.04.2025)
Vaskrs je najstariji i najvažniji praznik hrišćanstva, koji je žrtvom Isusa Hrista doneo čovečanstvu nadu u spasenje i večni život.
Dragana Diamandi, 17.04.2025, 12:42
Pravoslavni hrišćani se spremaju da proslave Vaskrsenje Hristovo – praznik svetlosti i radosti, najveći hrišćanski praznik koji označava Vaskrsenje Gospodnje. Vaskrs se slavi tri dana. Vaskrs, koji označava Vaskrsenje Isusa Hrista, ove godine slavi se 20. aprila i slave ga hrišćani svih obreda, što se retko dešava, s obzirom da zapadne crkve slave Vaskrs po gregorijanskom kalendaru, dok istočne slave po julijanskom kalendaru. Vaskrsu prethodi četrdesetodnevni post, a u poslednjoj nedelji Velikog posta, koja se zove Strasna nedelja, praznuje se ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve, Njegova Svetost Danijel, uputio je hrišćanima poruku pozivajući ih na ljubav, praštanje i radost prema onima koji nas okružuju. „Svojom smirenom i milosrdnom ljubavlju Gospod Isus Hristos pokazuje na Krstu smernu poslušnost Bogu i milosrdno praštanje onima koji su Ga raspeli. Tako Hristos ‘podiže’ ili isceljuje greh neposlušnosti naših praotaca Adama i Eve radi spasenja sveta i istovremeno ubilačko nasilje zamenjuje mirotvornom ljubavlju. Praznik Vaskrsa poziva sve nas da pokažemo poniznu i milosrdnu ljubav, praštanje, mir i radost prema onima koji nas okružuju, kao darove Vaskrslog Hrista“, rekao je Patrijarh i dodao: „Svim Rumunima u Rumuniji, u susednim državama i u dijaspori, želimo mir i radost, zdravlje i sreću, uz vaskršnji pozdrav: Hristos Voskrese! Vaistinu voskrse!“. Crvena jaja su simbol Uskršnjih praznika, pored kolača i kozonaka. Obično se spremaju na Veliki četvrtak, jer se, po predanju, jaja farbana u crveno na ovaj dan ne kvare tokom cele godine. Ovaj običaj farbanja jaja objašnjava se nizom hrišćanskih legendi, koje svoj simbol vezuju za Isusove strasti. Jedna od njih podseća da je Bogorodica, dolazeći da vidi svog raspetog Sina, donela korpu sa jajima koju je stavila ispod krsta, a ona su pocrvenela od krvi koju je Isus prolio za spasenje čovečanstva. Svake godine se u Jerusalimu pali Blagodatni oganj na Svetom Grobu, svedočeći o mestu Vaskrsenja Spasitelja. Smatra se najstarijim čudom u hrišćanstvu i jednim od suštinskih momenata pravoslavne liturgijske tradicije. Blagodatni oganj prima jerusalimski Patrijarh, koji potom deli sveštenicima i vernicima koji su u tom trenutku prisutni u hramu Svetoga Groba, i tako se raznosi po celom svetu. Iz Jerusalima u Rumuniju će blagodatni oganj, u subotu uveče, doneti pretstojnik ustanova Rumunske patrijaršije na Svetim mestima arhimandrit Teofil Anastasoaie i biće podeljen delegatima eparhija širom zemlje. Nakon toga će stići u domove svih Rumuna koji žele da ga prime. Tradiciju unošenja Svetog ognja u Rumuniju uspostavio je 2009. Patrijarh Danijel.
