Izveštaj o ljudskim pravima u Rumuniji
Stejt department Sjedinjenih Američkih Država objavio je svoj Izveštaj o stanju ljudskih prava u Rumuniji 2023.
Mihai Pelin и Marija Nenadić-Zurka, 24.04.2024, 13:55
Stejt department Sjedinjenih Američkih Država objavio je svoj Izveštaj o stanju ljudskih prava u Rumuniji 2023. Među identifikovanim problemima bili su, između ostalog, verodostojni izveštaji o okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju od strane ili u ime vlade i ozbiljne korupcije u vladi. Izvršna vlast je preduzela korake da identifikuje i kazni zvaničnike koji su možda počinili kršenje ljudskih prava, ali u nekim slučajevima akcije su bile nedovoljne i nekažnjivost je predstavljala problem. S druge strane, neefikasnost i nedostatak odgovornosti u sudskom nadzoru ponekad su podrili nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa.
Dokument navodi i slučaj sudije Apelacionog suda u Klužu (severozapad), koja je u novembru 2023. godine prokazala rođake gradonačelnika Baja Mare Katalina Kerekeša, jer su pokušali da je podmite sa 50.000 evra u zamenu za oslobađanje gradonačelnika optuženog za korupciju. Uprkos tome što je bila ta koja je prokazala Kerekeša, ona je ostala deo sudskog veća koje je na kraju osudilo gradonačelnika za korupciju, nakon što je tvrdila da je ostala nepristrasna. U izveštaju se pominje i slučaj novinarke Emilije Šerkan koja se žalila na pretnje i pokušaje ucene nakon što je 2022. godine objavila istragu o navodnom plagijatu koji je počinio Nikolaje Čuka, premijer Rumunije u vreme objavljivanja teksta. Šerkan je izjavila da je bila žrtva dobro dokumentovane „kampanje klevete koju je organizovala vlada“, ali je u oktobru Tužilaštvo Apelacionog suda u Bukureštu zatvorilo istragu.
Drugi problem na koji ukazuje Vašington odnosi se na učestalo podmićivanje u javnom sektoru, posebno u zdravstvenom sistemu. Korupcija i zloupotreba javnih sredstava bili su široko rasprostranjeni, navodi se u izveštaju, pozivajući se na informacije Transparency International, koji su primetili visok nivo korupcije na carini i u policijskim jedinicama. Istovremeno, mediji su objavili da je Nacionalna direkcija za borbu protiv korupcije tokom godine istražila više od 50 slučajeva u vezi sa korupcijom u zdravstvenom sistemu. Postoje i pitanja radnog prava, navodi se u dokumentu. Poslednjih godina kompanije često stvaraju posebna pravna lica za transfer zaposlenih, izbegavajući na taj način pragove zastupanja. To je u osnovi pokret protiv sindikata.
Na kraju, ali ne i manje važno, autori izveštaja pišu i o slučajevima u kojima vlasti nisu efikasno primenile zakon o nasilju u porodici. Među navedenim uzrocima je nedostatak procedura za efikasnu primenu zabrana prilaska. Pored toga, sudovi su rešavali vrlo malo slučajeva nasilja u porodici. Dokument se odnosi i na primer vezan za etničku diskriminaciju, slučaj u bolnici Urzičenj (jug), gde su zaposleni odbili da pruže hitnu medicinsku pomoć trudnoj Romkinji, koja se porodila na trotoaru.
