Izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj o Rumuniji

Rumunija ima jedan od najnižih udela diplomiranih studenata visokog obrazovanja među zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, dok javna ulaganja u obrazovanje ostaju ispod proseka organizacije - to su neki od glavnih zaključaka izveštaja „Obrazovanje na prvi pogled 2026“, koji je u utorak objavilo Ministarstvo prosvete i istraživanja u Bukureštu, a uredila ga je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj.

Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 30.09.2026, 13:46

Rumunija ima jedan od najnižih udela diplomiranih studenata visokog obrazovanja među zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, dok javna ulaganja u obrazovanje ostaju ispod proseka organizacije – to su neki od glavnih zaključaka izveštaja „Obrazovanje na prvi pogled 2026“, koji je u utorak objavilo Ministarstvo prosvete i istraživanja u Bukureštu, a uredila ga je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj. Prema izveštaju, samo 19% Rumuna starosti od 25 do 64 godine poseduje diplomu visokog obrazovanja, u poređenju sa prosekom od 43% u zemljama Organizacije.

Približno 70% žena starosti od 25 do 34 godine koje nisu završile srednjoškolsko obrazovanje (razredi IX-XII ili XIII i stručno obrazovanje) nisu deo aktivnog stanovništva, što je jedna od najviših stopa zabeleženih u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i partnerskim zemljama. Nasuprot tome, stopa neaktivnosti za žene u istoj starosnoj grupi koje su završile visoko obrazovanje (napomena: neuniverzitetsko, postsekundarno) je znatno niža i iznosi oko 10%. Rumunija se takođe ističe po visokom udelu diplomaca u zemlji u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), u poređenju sa prosekom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Približno 30% diplomaca visokog obrazovanja u Rumuniji je specijalizovano za STEM, što premašuje prosek Organizacije od 23%. Prema istom izveštaju, investicije u obrazovanje su niske u Rumuniji. To se ogleda u javnoj potrošnji na ovaj sektor, indikator koji pokazuje prioritet koji se daje obrazovanju u poređenju sa drugim javnim uslugama. Konkretnije, u 2023. godini, javna potrošnja na obrazovanje predstavljala je oko 6,4% ukupne javne potrošnje, što je jedan od najnižih udela, ispod proseka Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj od 9,8%.

Pored toga, udeo javne potrošnje na obrazovanje u bruto domaćem proizvodu ostao je relativno stabilan, evoluirajući sa 2,4% u 2015. na 2,6% u 2023. godini. Međutim, ovaj nivo je nizak u poređenju sa međunarodnim standardima, s obzirom na prosek Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj od 4,2% bruto domaćeg proizvoda zabeležen 2023. godine. Takođe se procenjuje da je 2,8% nastavničkih mesta ostalo nepopunjeno u Rumuniji, što je jedna od najviših stopa među zemljama sa uporedivim podacima. Ovo ukazuje na to da škole često nisu u mogućnosti da regrutuju nastavnike za određene pozicije, te popunjavaju upražnjena mesta manje kvalifikovanim osobljem. Generalno, nedostatak nastavnika varira u zavisnosti od predmeta. Glavne oblasti u kojima Rumunija prijavljuje nedostatak nastavnika su matematika, prirodne nauke, fizičko vaspitanje, zdravstvo i umetnost. Samo 3% rumunskih učenika između 15 i 16 godina pohađa škole u ​​kojima je učenje pogođeno odsustvom nastavnika.