Kako ide rumunska ekonomija? (08.09.2026.)
Podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institute za statistiku u Bukureštu pokayuju da je Rumunija statistički u prvoj polovini godine izbegla tehničku recesiju.
Marija Nenadić-Zurka и Corina Cristea, 08.09.2026, 15:53
Brojke koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku iz Bukurešta pokazuju da je rumunska ekonomija stagnirala u drugom kvartalu u odnosu na prva tri meseca tekuće godine, dok je, u poređenju sa istim periodom 2025. godine, BDP smanjen za 0,4% .Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je pokretač ekonomije neuravnotežen – dok su investicije snažno porasle, potrošnja stanovništva je drastično opala. Trgovina, saobraćaj, hoteli i restorani imali su najveći negativan doprinos kretanju BDP-a, a zatim industrija i transakcije nekretninama, dok su u pozitivnom smeru posebno delovale građevinske aktivnosti. Struktura ekonomije ostaje krhka, kaže predsednik Udruženja finansijsko-bankarskih analitičara Rumunije, Flavijus Jakubovič: „Danas rumunska ekonomija ide na jednoj nozi, a to su građevinarstvo i investicije, koje rastu za više od 15%, dok potrošnja domaćinstava pada za više od 3%. Znamo da se rumunska ekonomija u velikoj meri oslanja na potrošnju i ne treba zaboraviti da se i industrija i trgovina smanjuju. Ne bismo mogli da kažemo da smo nužno u tehničkoj recesiji, ali idemo ka veoma, veoma nestabilnoj ravnoteži.“ Na stagnaciju ekonomske aktivnosti u Rumuniji u drugom kvartalu ukazuje i analiza konsultantske kompanije Frames, tink tenka specijalizovanog za izradu analiza i tržišnih studija o privredi, koji postoji više od 20 godina. Stručnjaci govore o stagflaciji, koju karakterišu ekonomska stagnacija i visoka inflacija, a koja i dalje blokira potrošnju stanovništva. Narodna banka Rumunije je dva puta u samo jednoj godini naviše revidirala prognozu inflacije: sa 3,9% na 5,5%, a zatim na 6,1% za kraj 2026. godine, dok je povratak inflacije u ciljani raspon pomeren za poslednji kvartal 2027. godine, podsećaju u kompaniji Frames. Prema njihovim navodima, najvažnije za dijagnozu je upozorenje iz avgustovskog izveštaja: bazna inflacija nastavlja da raste iako se ekonomija smanjuje. Upravo to, smatraju analitičari, razdvaja uobičajenu inflatornu epizodu od stagflacije. Rumunija je prošla kroz godinu fiskalne konsolidacije sa najambicioznijom fiskalno-budžetskom korekcijom u EU, prelazeći sa ekonomije zasnovane na potrošnji finansiranoj zaduživanjem na ekonomiju zasnovanu na investicijama i dugoročnom razvoju, tvrdi vršilac dužnosti ministra finansija Aleksandru Nazare. U objavi na svojoj Facebook stranici, on je izneo aktuelni pregled ekonomske situacije u Rumuniji, podsećajući da je zemlja 2024. godine imala budžetski deficit od 9,3% BDP-a. „Nijedna druga zemlja EU nije ušla u 2025. godinu sa deficitom većim od 6%, dok je prosek EU iznosio 3,1%“, naveo je ministar finansija. Prema prognozi Evropske komisije, godišnji deficit Rumunije smanjen je na 7,9% BDP-a u 2025. godini, a procenjuje se da će u 2026. godini dostići 6,2%. Aleksandru Nazare ističe da Rumunija ima drugu godinu zaredom, najveće projektovano smanjenje deficita u EU.
