Kakvu vladu žele građani Rumunije? (09.09.2026)

Već više od četiri meseca Rumunija funkcioniše sa prelaznom vladom, što joj daje ograničena izvršna ovlašćenja.

Dragana Diamandi и Ştefan Stoica, 09.09.2026, 10:43

Već više od četiri meseca Rumunija funkcioniše sa prelaznom vladom, što joj daje ograničena izvršna ovlašćenja. Manjinska vlada koju su činili PNL, USR i UDMR raspustena je 5. maja, nakon što je Parlament izglasao predlog za nepoverenje koji su podneli PSD, bivši koalicioni partner, i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), populistička i nacionalistička opozicija.
Dva predloga za premijera koje je izneo predsednik Nikušor Dan nisu uspela, od kojih je jedan propao čak i pre nego što je stigao na glasanje u parlamentu.
Politička situacija je komplikovana jer, s jedne strane, PNL i USR odbijaju da ponovo sarađuju sa socijaldemokratama, dok, s druge strane, socijaldemokrate oklevaju da formalizuju svoj odnos sa AUR-om. Predsednik, sa svoje strane, ne želi da rizikuje nominovanje osobe koja ne bi mogla da obezbedi stabilnu većinu.
Građanima je, međutim, dosta privremenih rešenja i neizvesnosti, posebno zato što zemlja ne prolazi kroz dobar period sa ekonomskog stanovišta.
Da su se Rumuni zasitili političkih sukoba pokazuju podaci nedavnog istraživanja INSCOP-a, prema kojima gotovo dve trećine ispitanika, odnosno oko 64 odsto, smatra da je važnije da stranke što pre postignu dogovor o formiranju vlade sa punim ovlašćenjima, čak i ako svaka od njih mora da napravi određene kompromise.
Nasuprot tome, oko 27 odsto ispitanika smatra da je važnije da stranke ne prave velike kompromise, čak i ako zbog toga formiranje vlade sa punim ovlašćenjima traje duže. Nešto više od polovine ispitanih veruje da bi za Rumuniju nastupile negativne posledice ukoliko bi i tokom narednih meseci nastavila da ima tehničku vladu. Takvo mišljenje najviše zastupaju osobe starije od 60 godina, ljudi sa visokim obrazovanjem i stanovnici Bukurešta.
Samo 14 odsto smatra da bi za zemlju postojale pozitivne posledice ukoliko se period tehničke vlade produži.
„Rumuni šalju jasan zahtev za političkom funkcionalnošću i smanjenjem neizvesnosti“, objašnjava rezultate istraživanja direktor INSCOP Research-a Remus Štefureak. Prema njegovim rečima, kompromis između stranaka postaje snažan zahtev kada je alternativa produžavanje blokade, što ukazuje na sklonost ka pragmatizmu, a ne ka političkoj rigidnosti.
Javnost je, dodaje Štefureak, spremna da prihvati troškove pregovora i kompromisa, ali je mnogo manje spremna da prihvati troškove odsustva odluke.
Prekomerno produženje mandata privremene vlade se jasno doživljava kao izvor ranjivosti, a ne kao jednostavan prelazni period, otkriva anketa. U percepciji javnosti, izgubljeno političko vreme počinje da ima svoju cenu, ozbiljno utičući i na izbornu podršku političkim strankama koje učestvuju u pregovorima, smatra direktor INSCOP-a.
Prema njegovim rečima, anketa ukazuje na zajednički stav birača glavnih političkih stranaka: prednost daju brzom deblokiranju političke situacije. To sugeriše da je ova tema pre svega pitanje funkcionisanja države, a ne stranačkog identiteta.