Mere za smanjenje budžetskog deficita (22.01.2025)
Savet ministara za finansije Evropske unije usvojio je u Briselu plan smanjenja budžetskih deficita osam zemalja Unije.
Mihai Pelin и Mircea Mihai, 22.01.2025, 11:16
Savet ministara za finansije Evropske unije usvojio je u Briselu plan smanjenja budžetskih deficita osam zemalja Unije. Rumunski ministar za finansije Tancoš Barna izjavio je da će smanjenje deficita u sedmogodišnjem umesto u četvorogodišnjem periodu doneti mnoge prednosti, pre svega omogučiće rumunskoj privredi da održi visoki nivo javnih investicija. Istovremeno ovo je i preduslov za sprečavanje debalansa i za održiv ekonomski rast. Pored Rumunije, Španija, Italija i Francuska tražile su da se produži rok za smanjenje deficita. Evropski komesar za ekonomiju Letonac Valdis Dombrovskis objasnio je da će se prve analize objaviti na proleće. Na margini Saveta, Dombrovskis je na zasebnom susretu razgovarao sa rumunskim ministrom finansija o detalijima plana. Tancoš Barna je izjavio da će Rumunija u narednom sedmogodišnjem periodu uživati finansijsku i tehničku pomoć za uspostavljanje makroekonomskog bilansa. Evropska komisija je kao parametre postavila kontrolu javnih rashoda i ekonomski rast baziran na investicije. Fiskalno-budžetski plan Rumunije predvidja stabilizaciju javnog duga i smanjenje deficita ispod 3% bruto društvenog proizvoda u periodu 2025-2031. godina. Rumunija će se i dalje razvijati, podržaće investicije i postizati dugoročnu finansijsku stabilnost, podvukao je na svom fejsbuk nalogu i ministar za investicije i evropske projekte Marčel Bološ. Bolos kaže da će odluka Evropske komisije o prihvatanju rumunskog plana o smanjenju budžetskog deficita dozvoliti vladi da izbegne pritisak na donošenje hitnih promena i dramatičnih mera za smanjenje budžetskog deficita. Masovno smanjenje rashoda, blokiranje investicija u bolnice i puteve, masovno povećanje poreza bile bi posledice eventualnih drastičnih mera, upozorava Marčel Bološ. Ovim planom Rumunija ne gubi medjunarodni kredibilitet, u suprotnom nepoštovanje fiskalnih obaveza značilo bi smanjenje rejtinga zemlje i istovremeno poskupljenje pozajmica. Odluke dokazuju da je evropskim ekonomijama potrebno vreme za realiazciju održive fiskalne konsolidacije i da se istovremeno ne žrtvuje razvoj. Bološ je dodao da bi Rumunija rizikovala da izgubi sve što danas gradi za naredne generacije. 2024. godina bila je komplikovana u Rumuniji sa lokalnim, evroparlamentarnim, predsedničkim i parlamentarnim izborima. Istovremeno, ostvaren je i novi obračun penzija, povećane su plate u mnogim sektorima i podržane investicije bez presedana. Rumunija je 2024. godinu završila sa budžestkim deficitom od 8,6% bruto društvenog proizvoda.
