Narodna banka – rizici za Rumuniju (24.08.2026)
NBR se zalaže za političku i vladinu stabilnost i nastavak fiskalne korekcije.
Marija Nenadić-Zurka и Ştefan Stoica, 24.08.2026, 12:55
Neizvesnosti izazvane unutrašnjom političkom situacijom predstavljaju rizik po devizni kurs leja, upozorava Narodna banka Rumunije u zapisniku sa sednice monetarne politike održane 10. avgusta, koji je objavljen krajem prošle nedelje. Prema mišljenju NBR, drugi visoki rizici povezani su sa razvojem sukoba na Bliskom istoku, a posebno sa takozvanim dvostrukim deficitom Rumunije, koji je i dalje visok. Reč je o budžetskom deficitu i deficitu trgovinskog bilansa. Prema analizi koju je objavila Narodna banka, godišnja stopa inflacije znatno će pasti u trećem kvartalu ove godine, kao rezultat prestanka direktnih efekata ukidanja ograničenja cena električne energije, kao i povećanja PDV-a i akciza. Tako će inflacija u decembru pasti na 6,1%, sa 8,2 % u julu, da bi se krajem naredne godine spustila na 3,4%. Na kraći rok, međutim, na dinamiku inflacije i dalje će uticati indirektni efekti poskupljenja goriva i prirodnog gasa za kompanije, dok će se osetiti i uticaj povećanja cena telekomunikacionih usluga i premija obaveznog osiguranja automobile (RCA). NBR smatra da su politička i vladina stabilnost, kao i potreba za nastavkom fiskalne korekcije, od ključnog značaja za privredu, uključujući i finansiranje javnog sektora, u skladu sa srednjoročnim sporazumom zaključenim sa Evropskom komisijom. Tome treba dodati i značaj povlačenja evropskih sredstava iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR). Centralna banka procenjuje skromniji oporavak ekonomske aktivnosti u drugom i trećem kvartalu ove godine u odnosu na prethodne prognoze, s obzirom na to da bi se jaz između ponude i tražnje trebalo smanjiti manje nego što je prethodno predviđeno. Nova privremena verzija statističkih podataka ponovo potvrđuje stagnaciju ekonomske aktivnosti u prvom kvartalu 2026. godine, nakon njenog smanjenja od 1,9 % u četvrtom kvartalu 2025. godine. Takođe je potvrđen pad privrede od 1,2% u prvom kvartalu 2026. u odnosu na isti period prethodne godine, nakon njenog rasta od 0,2% u četvrtom kvartalu 2025, ističu stručnjaci NBR. Na ovaj pad je, pre svega, uticao znatno veći negativan doprinos promene zaliha, kojem se pridružilo blago produbljivanje pada potrošnje domaćinstava. Kada je reč o tržištu rada, Narodna banka je navela da novi podaci ukazuju na gotovo potpuno zaustavljanje trenda relaksacije uslova na tržištu u drugom kvartalu 2026. godine, što ukazuje na usporavanje smanjenja broja zaposlenih u privredi u aprilu i maju 2026. u odnosu na prethodni kvartal. Takođe je primećeno da je godišnja dinamika nominalne bruto zarade nastavila da se smanjuje u aprilu i maju, usled kretanja u privatnom sektoru, dostigavši istorijski niske ni
