Od budžetskog deficita do evropske minimalne plate (23.10.2024)
U najnovijem Izveštaju Medjunarodni monetarni fond korigovao je na dole prognozu privrednog rasta Rumunije ove godine sa aprilske procene od 2,8% na 1,9%.
Bogdan Matei и Mircea Mihai, 23.10.2024, 11:21
U najnovijem Izveštaju Medjunarodni monetarni fond korigovao je na dole prognozu privrednog rasta Rumunije ove godine sa aprilske procene od 2,8% na 1,9%. Prema procenama svetske finansijske institucije stopa inflacije na kraju 2024 iznosiće 5,3% a sledeće godine 3,6 %. Stopa nezaposlenosti u Rumuniji procenjuje se ove godine na 5,6%, a u 2025. na 5,4%, a deficit tekućeg računa platnog bilansa na 7,5% ove godine i na 7% u 2025. Skoro istovremeno sa procenama MMF, Eurostat je objavio podatke prema kojima je deficit Evropske unije povećan sa 2,3% bruto društvenog proizvoda u 2022. godini na 3,5% u 2023. Prošle godine Italija je zabeležila deficit od 7,2%, Madjarska od 6,7% i Rumunija od 6,5%. Eurostat navodi da je državni deficit Rumunije povećan sa 17 miliardi evra u 2022. godini na skoro 20 miliardi evra u 2023, iako su državni rashodi smanjeni sa 40,4 % bruto društvenog proizvoda u 2022 na 40,3% prošle godine, a prihodi smanjeni sa 34% na 33,7%.
Prethodno je medjunarodna rejting agencija Standard i Purs potvrdila povoljan kreditni rejting Rumunije sa stabilnom perspektivom. Istovremeno rejting agencija upozorava na mogućnost smanjenja rejtinga u slučaju povećanja deficita iznad predvidjene granice, povećanja stope inflacije i spoljnotrgovinskog deficita. Standard i Purs smatra da aktuleni izborni rashodi, kao i rashodi za povećanje penzija i ličnih dohodaka u javnom sektoru mogu povećati deficit Rumunije na 7,3% ove godine. Iako pozitivni makroekonomski pokazatelji ne utiču u velikoj meri na raspoloženje mnogih Rumuna kojima je inflacija u poslednjim godinama ozbiljno smanjila kupovnu moč, političari su odlucili da usvoje novu meru kao utešnu nagradu. Nedelju dana pre predsedničkih i parlamentarnih iozbora, Poslanički dom usvojio je Nacrt zakona o adekvatnoj minimalnoj plati. Na ovaj način evropska direktiva je pretočena u zakon, sa ciljem da se poboljšaju uslovi rada i standard radnika. Nacrt predvidja uskladjivanje minimalne plate u privredi-nakon konsultacija sa sindikatima i poslodavstvom na nacionalnom nivou-sa životnim troškovima i društvenim i ekonomskim pokazateljima. Minimalni bruto lični dohodak trebalo bi da iznosi izmedju 47 i 52% prosečne plate u privredi.
