Od percepcije do ponašanja
Nacionalna valuta je značajno devalvirala u odnosu na glavne valute, pri čemu je lej u sredu dostigao najviši nivo u istoriji u odnosu na evro.
Marija Nenadić-Zurka и Roxana Vasile, 24.09.2026, 11:16
Nacionalna valuta je značajno devalvirala u odnosu na glavne valute, pri čemu je lej u sredu dostigao najviši nivo u istoriji u odnosu na evro… Litar benzina je dostigao ekvivalent od oko 2 evra, a dizel je prešao ovaj prag, pri čemu su Rumuni primorani da svakodnevno vade sve više novca iz novčanika za pun rezervoar… U ovim uslovima, više nikoga ne iznenađuje što skoro trećina ljudi (32%) kaže da živi gore nego pre godinu dana.
Prema istraživanju koje je između 1. i 7. septembra sproveo INSCOP, putem telefonskih intervjua, ogromna većina – preko 86% građana zemlje – i dalje očekuje rast cena u narednih šest meseci. Svedoci smo „stabilizacije stanja ekonomskog nepoverenja koje je već uspostavljeno. (…) Ne u smislu da ljudi smatraju situaciju normalnom ili prihvatljivom, već da počinju da prilagođavaju svoje odluke hipotezi da će teškoće potrajati, izražavajući tako oblik otpornosti. – objašnjava, u saopštenju za štampu, Remus Štefureak, direktor INSCOP Research-a, koji je sproveo anketu.
Ova adaptacija se vidi u namerama potrošnje – više od polovine učesnika ankete kaže da će u narednih pola godine trošiti manje nego sada. I njihova očekivanja u pogledu poboljšanja ekonomske situacije su takođe rezervisana – samo oko 1 od 10 Rumuna predviđa poboljšanje u narednoj godini, dok polovina ispitanih ne veruje da će se situacija poboljšati u doglednoj budućnosti. Isti trend se primećuje u preduzetničkom okruženju. Florin Žianu, predsednik IMM Rumunija, govori o ekonomiji u kojoj se mala i srednja preduzeća prilagođavaju složnijoj realnosti i skreće pažnju na usporavanje zapošljavanja:
„Ako smo prethodnih godina imali pozitivan porast u pogledu zapošljavanja, ove godine je zapošljavanje, u mnogim oblastima, stalo, ljudi napuštaju kompanije. Takođe smo videli stopu nezaposlenosti, koja već raste za jedan procentni poen, mnogo zaključenih ugovora o radu.“
Leonardo Badea, prvi zamenik guvernera Nacionalne banke Rumunije, međutim, naglašava da indikatore raspoloženja ne treba posmatrati kao zamenu za ekonomsku statistiku, već kao njen dodatak:
„Kada želite da razvijate ekonomske politike, ne gradite te politike, ne razvijate ih samo na osnovu ili isključivo na osnovu anketa ili percepcija, ali ih ne treba ignorisati.“
Drugim rečima, kada opreznost ne ostaje samo na nivou percepcije, već se ogleda u odloženim troškovima, odloženim finansijskim odlukama ili tendenciji da se više štedi, ekonomsko raspoloženje počinje da se transformiše u ponašanja koja mogu uticati na ekonomiju.
