Premijer Rumunije u Briselu
(27.02.2026)

Rumunija ima šansu da dobije deo preostale isplate za treću tranšu Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR), izjavio je premijer Ilie Boložan.

Dragana Diamandi и Sorin Iordan, 27.02.2026, 16:19

Rumunija ima šansu da dobije deo preostale isplate za treću tranšu Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR), izjavio je premijer Ilie Boložan. On je u Briselu pokušao da ubedi evropske donosioce odluka da je Rumunija ispunila preuzete obaveze i da treba da dobije 231 milion evra, čija je isplata uslovljena sprovođenjem reforme penzija sudija i tužilaca.Premijer se sastao, između ostalih, sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lejen, kao i sa komesarom za ekonomiju Valdisom Dombrovskisom, kojima je objasnio da je vlada svoj deo obaveza ispunila na vreme, ali da je reforma bila blokirana na sudu.
U petak je predsednik Rumunije, Nikušor Dan, potpisao zakon o reformi statusa sudija i tužilaca, nakon što je dan ranije Ustavni sud Rumunije u Službenom glasniku objavio obrazloženje odluke kojom je utvrdio da je normativan akt u skladu sa Ustavom.
Reforma penzija sudija i tužilaca predstavlja prekretnicu u okviru Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, a zbog kašnjenja u njenoj primeni, od treće tranše u iznosu od oko 2,2 milijarde evra, Rumunija je dobila samo 1,3 milijarde.
Ilie Boložan je izjavio:
„Sredstva koja se odnose na ovu prekretnicu, iz razgovora koji sam imao sa gospođom predsednicom, čine me optimistom, ali postoje određeni aspekti koji zavise od načina na koji se analiziraju. Medjutim, verujem da će veliki napor koji je uložen kako bismo sproveli našu obavezu kao država, da ispravimo jednu nepravdu, doprineti tome da i Evropska komisija, uviđajući ono što je učinjeno, pokuša da pronađe najbolje moguće rešenje za Rumuniju.“
Rumunija, s druge strane, očekuje i isplatu četvrte tranše iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti, u vrednosti od oko 2,6 milijardi evra. Evropska komisija proverava fazu sprovođenja reformi, a rok je kraj avgusta.
Jedana od prekretnica je dekarbonizacija, što predstavlja izazov za Bukurešt, s obzirom na to da je ukidanje uglja u proizvodnji energije dugotrajan proces.
Razgovori u Briselu obuhvatili su i evropski program odbrane SAFE, kao i budžetski deficit Rumunije. Evropski zvaničnici su ocenili da Bukurešt ispunjava svoje obaveze, da se deficit ove godine kreće silaznom putanjom ka 6% BDP-a, kao i da se planovi za investicije u odbranu pripremaju odgovarajućom dinamikom.
Odbrana je, zapravo, bila ključnih tačaka posete. Rumunski premijer učestvovao je u pokretanju platforme za finansiranje EastInvest, finansijskog mehanizma vrednog oko 28 milijardi evra, namenjenog isključivo investicijama evropskim državama koje se nalaze na granici sukoba u Ukrajini, uključujući Rumuniju.
Sredstva mogu privuči i državne i privatne kompanije. Program, međutim, funkcioniše po principu „ko prvi dođe, prvi uslužen“, tako da Rumunija mora da požuri i predloži održive projekte kako bi privukla što više sredstava.