Primopredaja dužnosti u Predsedništvu Rumunije (13.02.2025)
U sredu je predsedniku Klausu Johanisu istekao poslednji predsednički mandat na koji je imao parvo po Ustavu Rumunije.
Bogdan Matei и Mircea Mihai, 13.02.2025, 11:41
U sredu je predsedniku Klausu Johanisu istekao poslednji predsednički mandat na koji je imao parvo po Ustavu Rumunije. Ilije Boložan, predsednik Senata i lider Nacionalne liberalne partije (PNL) podneo je ostavku na dužnost šefa Senata kako bi bar formalno postao politički neutralan i preuzeo funkciju vd predsednika Rumunije. Ustavni sud je posle ostavke Klausa Johanisa konstatovao da je upražnjeno mesto predsednika i doneo odluku da ovu dužnost preuzme predsednik Senata. Ilije Gavrila Boložan rodjen je 1969. godine u okrugu Bihor. Završio je studije mehanike i matematike. Postao je član Nacionalne liberalne partije 1993. godine i važi za jednog od najboljih stručnjaka za lokalnu javnu upravu. Od 2008. do 2020. godine bio je gradonačelnik Orade, a od 2020. predsednik Okružnog saveta Bihora, dužnost koju je obavljao do prošle godine kada je postao senator. U svojstvu vd predsednika države Boložan ima ograničene nadležnosti: ne može se obratiti Parlamentu u vezi sa političkim problemima države, ne može pokrenuti inicijativu za raspuštanje Parlamenta i ne može raspisati nacionalni referendum.
Klaus Verner Johanis, član nemačke nacionalne manjine i bivši gradonačelnik Sibinja, izabran je prvi put za predsednika države 2014. godine i drugi put pet godina kasnije. 21. decembra Johanisu je istekao drugi mandat, ali posle odluke Ustavnog suda o poništenju izbornog procesa ostao je na ovoj dužnosti do izbora novog predsednika. Predsednički izbori u Rumuniji zakazani su za 4. i 18. maj.
Na sajtu Predsedništva Rumunije objavljen je bilans dva mandata bivšeg predsednika Johanisa. U bilansu od oko 1500 stranica se izmedju ostalog navodi da je Johanis u prvom mandatu konstantno podržavao potrebu jačanja demokratskih mehanizama i suzbijanja korupcije. Bio je pokretač projekta ,,Obrazovana Rumunija’’ koji je konkretizovan u drugom mandatu potpisivanjem novih zakona. Prema bilansu u poslednjih 5 godina glavni zadatak Johanisa bilo je usmeravanje države u vreme kriza bez presedana: pandemije Kovida i rata u susednoj Ukrajini. Prema sociološkim istraživanjima Johanis sada uživa poverenje samo 5% stanovnika zemlje. Gradjani, novinari, analitičari smatraju da tokom dva petogodišnja mandata Johanis nije imao nijedan ozbilniji uspeh. Johanis se optužuje za arogantnost, komoditet, opulentnost i brojne nepotrebne turneje u inostranstvu. Britanski istoričar Tom Galager (Tom Gallagher), dobar poznavalac rumunskih prilika, o Johanisu je rekao da je on zapravo ,,bio skoro nepotreban predsednik države’’.
