Pripreme za vazdušni i pomorski Šengen (29.03.2024)

Od 31. marta Rumunija i Bugarska ulaze u Sengen zonu slobodnog kretanja vazdušnim i pomorskim putem

Dragana Diamandi и Roxana Vasile, 29.03.2024, 12:30

Od 31. marta Rumunija i Bugarska ulaze u Sengen zonu slobodnog kretanja vazdušnim i pomorskim putem. Drugim rečima, ukinute su granične kontrole za osobe koje će putovati u ili iz drugih zemalja članica Šengena. U Rumuniji su privedene kraju tehničke pripreme na 17 aerodroma i četiri morske luke.
Na aerodromima su rekonfigurisane kontrolne kapije, jer će od nedelje, nakon lične kontrole i bezbednosne kontrole prtljaga, putnici odlaziti direktno u prostore za ukrcavanje, imajući kod sebe lična dokumenta – pasoš ili ličnu kartu i putne isprave propisane zakonom. Mera se odnosi i na maloletne osobe. Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Bogdan Despesku:
„Konkretno, ljudi koji uđu na terminal, nakon što prođu proceduru bezbednosne kontrole, neće biti podvrgnuti graničnoj kontroli na šalterima koje svi znamo. Ti šalteri će od nedelje raditi samo za zemlje koje su van Šengena“.
Međutim, osobe koje putuju u ili iz drugih zemalja Šengena moglu biti nenajavljeno proverene od strane graničnih policajaca prisutnih na aerodromima, na osnovu analize rizika. Za takav vid provere Ministarstvo unutrašnjih poslova kupilo je 4.000 tableta, mobilnih terminala, koji će skenirati lična dokumenta.
Povodom ulaska u Sengen, 31. marta, pojedini važni i prometni aerodromi u Rumuniji otvorili su ovog vikenda nove terminale. U gradu Jaši (istok), izgrađen na 3 hektara i sa kapacitetom obrade od preko 3,5 miliona putnika godišnje, novi terminal će obezbediti i šengenske tokove i unutrašnje veze.
Umesto toga, u Temišvaru (zapad), potpuno novi terminal, sa brojnim komercijalnim prostorima, restoranima i kafićima, koristiće se samo za spoljne letove. Svakako, treba napomenuti da je najveći priliv i odliv ljudi i robe u i iz Šengena, kopnenim putem.
Međutim, zbog oštrog protivljenja Austrije, Rumunija i njen sused Bugarska, iako tehnički spremne više od decenije, moraće još da čekaju kako bi se priključile zoni slobodnog kretanja i sa komnenim granicama. Politikolog i univerzitetski profesor Kristijan Parvulesku dešifruje osnove političkih odluka koje bi mogle da dovedu do punopravnog članstva:
„Razgovarao sam sa bezbroj Austrijanaca koji kažu da je to nepravda koja je učinjena prema dvema državama, oni odlično razumeju politički kontekst i kažu, i to je veoma važno, da u stvari nisu uspeli da ostvare svoje ciljeve, jer je ova situacija na kraju samo povećala izbornu težinu ekstremne desnice, Slobodarske partije, a ne Narodne partije kancelara Nehamera“.
Kao rezultat toga, kaže Kristijan Parvulesku, postoji mogućnost, a to zavisi i od mađarskog predsedavanja i Evropske komisije, da će krajem ove godine pregovori ići brže.