Rast inflacije u Rumuniji (13.8.2025.)

Inflacija će najverovatnije preći 9% do kraja ove godine, upozorava Nacionalna banka Rumunije.

Dragana Diamandi, 13.08.2025, 10:55

U Rumuniji cene nastavljaju brzo da rastu, a ono što građani vide i osećaju već više od mesec dana potvrdio je i Nacionalni institut za statistiku. Prošlog meseca stopa inflacije dostigla je, nakon ukidanja ograničenja na cenu energije, skoro 8 procenata, sa 5,7% u junu. S druge strane, efekti povećanja PDV-a i akciza od 1. avgusta videće se tek u septembru, kada će doći do vrhunca rasta cena. Govoreći o evoluciji inflacije u izveštaju koji periodično predstavlja, guverner Nacionalne banke Rumunije, Mugur Isaresku, kaže da su fiskalne mere za smanjenje deficita koje je preduzela Vlada bile neophodne, da su obnovile kredibilitet zemlje i da mora nastaviti sa smanjenjem državne potrošnje, iako će vladi biti sve teže da ih sprovede. On je precizirao da će prognoza za kraj 2025. godine verovatno preći 9 procenata. Šef Centralne banke je naglasio da izračunati uticaj na godišnju inflaciju zbog ukidanja ograničenja cena energije, povećanja PDV-a i povećanja akciza iznosi 4,2 – 4,3 procentna poena. Mugur Isaresku: „Imamo lepu, takozvanu, grbu, i ona je čak i malo veća. Dakle, u septembru, kada će se, verovatno, dostići vrhunac, vrhunac inflacije će biti oko 9,6-9,7, nakon čega će doći do postepene apsorpcije ovih šokova i u našoj prognozi, krajem sledeće godine, inflacija neće samo ući u ciljani raspon, već će, čak, biti i niža od prognozirane inflacije u prethodnom izveštaju o inflaciji.“ Šef Centralne banke ne deli isto mišljenje sa ekonomskim analitičarima koji smatraju da je Rumunija već u recesiji i da stopa nezaposlenosti raste, ali naglašava da taj rizik postoji i da dolazi, prevashodno, od spoljnih faktora. Mugur Isaresku kaže: „Veliki deo rumunske industrije zavisi od onoga što se dešava u Evropi i tamo stvari ne izgledaju baš dobro i, drugo, ovo masovno smanjenje potrošnje mora biti nečim uravnoteženo, kako se ne bi ušlo u recesiju, a ulog je apsorpcija evropskog novca.“ Mugur Isaresku navodi da fiskalne mere koje je vlada usvojila predstavljaju veliki korak, međutim, moraju se nastaviti u uslovima političke stabilnosti i uz održavanje socijalne ravnoteže. Po njegovom mišljenju, ove mere su bolne i izazivaju reakcije, ali mogu dovesti, za najviše godinu dana, do snažnog i održivog ekonomskog rasta, kao što se dogodilo posle 2010. Tokom prethodne ekonomske krize, koja je izbila u Rumuniji 2009. godine, vlasti su preduzele stroge mere štednje za oporavak, koje su uključivale smanjenje plata. Između ostalog, guverner Nacionalne banke Rumunije je izjavio da će ulazak Rumunije u evrozonu biti moguć tek za 5-7 godina, nakon što se završi fiskalna korekcija. Rumunija je odustala od takvog horizonta kada je doneta politička odluka da se napusti fiskalno-budžetski cilj, istakao je šef Centralne banke.