Rumunija – dva velika deficita (01.10.2025.)

Rumunija, država EU sa najvećim budžetskim i tekućim deficitom, blizu je dostizanja deficita za 2026. godinu, kaže predsednik zemlje.

Dragana Diamandi, 01.10.2025, 13:19

Rumunija je blizu dostizanja cilja budžetskog deficita za sledeću godinu, koji je dogovoren sa Evropskom komisijom, kaže predsednik Nikušor Dan. Prema njegovim rečima, kroz mere koje je vlada već preduzela, deficit bi trebalo da se smanji sa 8,4% u 2025. na oko 6,5% u 2026. godini i da se približi cilju od 6 procenata za koji je preuzela odgovornost. Optimizam predsednika dolazi u kontekstu u kojem je BDP Rumunije porastao za 1,2% u drugom tromesečju ove godine, što je drugi najveći rast u EU, pored rasta koji je zabeležila Hrvatska, ali je stopa inflacije dostigla 9,9% u avgustu, tri puta više od proseka EU. Sve se ovo dešava u kontekstu kada zemlja mora da upravlja ratom koji je Rusija započela u susednoj Ukrajini. Izvršna direktorka Rumunskog bankarskog udruženja, Gabrijela Folkuc, ocenila je da je Rumunija država sa najvećim dvostrukim deficitima, budžetskim deficitom i deficitom tekućeg računa. Ona je pokazala da, pored načina na koji je korišćen javni novac, postoje tri strukturna faktora koja ostavljaju negativan trag na evoluciju budžetskog deficita. Gabrijela Folkuc: „Visok udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu, 26% BDP-a. Međutim, primećujemo apetit kompanija za digitalizacijom, ali, istovremeno, imamo 41% kompanija u Rumuniji koje ne isplaćuju plate na karticu. Drugi aspekat koji slabi ekonomsku situaciju Rumunije i, sa moje tačke gledišta, je strukturni element, odnosi se na kapacitet kompanija za razvoj, kao i na demografiju.“ Folkuc je takođe rekla da, prema podacima koje je objavila Evropska komisija, 99,8% kompanija u Rumuniji čine mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju dve trećine radne snage i generišu 60% dodate vrednosti. Predstavnica Rumunskog bankarkog udruženja (ARB) je takođe pokazala da je produktivnost malih I srednjih preduzeća u Rumuniji 70% niža od produktivnosti velikih kompanija i ispod polovine evropskog proseka, a insolvencija raste. Ako kompanije u našoj zemlji brzo ne optimizuju svoje procese, rizikuju da izađu sa tržišta, upozorio je preduzetnik Kosmin Raileanu. On smatra da bi mogle da autsorsuju neke usluge i da su, u današnjem kontekstu, kompanije koje ne daju prioritet klijentu i vrednosti koju donose na tržište u opasnosti da nestanu. Kosmin Raileanu: „Kontekst mogu predstaviti takse, porezi, krize, pandemije, politički pokreti, vojske, sve što se dešava. I videli ste da u određenom trenutku povremeno vidimo vesti da je X zatvorio svoj biznis, drugi ga je prodao, treći je otišao u inostranstvo. Sve se to dešava zato što nemaju dovoljno poverenja u ono čime se bave.“ U utorak je izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda, Jerun Klik, izjavio da je Rumunija na pravom putu u procesu fiskalne konsolidacije i uverio da Fond podržava nastavak reformi koje je pokrenula vlada u Bukureštu. Zvaničnika MMF-a primio je premijer Ilije Boložan, koji je naglasio da su mere štednje, iako ih stanovništvo kritikuje, neophodne za obezbeđivanje fiskalne stabilnosti i smanjenje društvenih nejednakosti.