Rumunija izmedju dva izbora (27.11.2024)

Rezultat prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, koji je obeležio istorijski raskid sa tradicionalnim partijama, ima znčajne efekte i na finansijska tržišta.

Daniela Budu и Mircea Mihai, 27.11.2024, 12:58

Rezultat prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji, koji je obeležio istorijski raskid sa tradicionalnim partijama, ima znčajne efekte i na finansijska tržišta. Analitičari tvrde da sada investitori smatraju da je Rumunija rizična država jer je  Kalin Djordjesku kandidat za predsedničku funkciju osvojio prvo mesto u prvom krugu. Njegovi ekonomski i politički stavovi suprotni su evropskim vrednostima. Kandidat Kalin Djordjesku predlaže jedinstenu poresku kvotu od 10%,  dodatno oporezivanje velikih komapnija (2%), preusmeravanje evropskih fondova na male vlasnike i podsticanje slobodnog udruživanja poljoprivrednika u zadruge. Ekonomisti kažu da je njegov ekonomski plan nerealan i da izolacija Rumunije od evropskog tržišta predstavlja pravu katastrofu za lokalne kompanije. Ovi upozoravaju na opasnost koja preti Rumuniji posle prvog kruga izbora. Postoji opasnost za ulazak zemlje u krizu iz koje se neće izvući. Posle saopštenja rezultata u prvom krugu glasanja, Produktna berza u Bukureštu je opala za skoro dva indeksna poena, poskupele su pozajmice za našu zemlju. Analitičari smatraju da ova epizoda evroskepticizma može dovesti do suspenzije evropskih fondova i izazvati finansijsku krizu.. Odmah posle prvog kruga predsedničkih izbora pojavile su se i reakcije nezadovoljsta u Evropskom parlamentu i Evropskoj komisiji. Izbori su privukli i paznju medjunarodnih medija. Financial Times i Blumberg pišu o političkim i ekonomskim efektima rezultata prvog kruga. Blumberg smatra da bez obzira ko će pobediti na predsedničkim izborima u Rumuniji, novi predsednik će se suočavati sa potrebom reformisanja rumunskih finansija posle pandemije, galopirajuće inflacije, rata u Ukrajini i državnih troškova koji su gurnuli zemlju u veoma složenu situaciju. Analitičari publikacije smatraju da je nagli rast minimalnih plata, za koje su se sve vlade u Bukureštu zalagale u poslednjoj deceniji, doneo samo ograničene efekte, jer su firme pogodjene povećanjem troškova sa random snagom i smanjenjem broja kvalifikovanih radnika. Finansial Times posle objavljivanja rezultata prvog kruga predsedničkih izbora, inforniše svoje čitaoce da je ,,jedan proruski političar ekstremne desnice pobedio u prvom krugu i uzdrmao politički establišment zemlje’’. Na zabrinutost u inostranstvu Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu saopštava da je Rumunija ,,odlučno angažovana u podržavanju demokratskih vrednosti, ljudskih prava, uključujući rodnu ravnopravnost, suzbijanje antisemitizma, ksenofobije i svake vrste diskriminacije. Svi spoljnopolitički demarši Rumunije su u neraskidivoj vezi sa pripadnoću Rumunije prostoru slobode i garantovanom pravu članice Evropske unije i NATO-a.’’