Smanjen budžetski deficit zemlje (28.01.2026)
Od polovine prošle godine stanovnici Rumunije počeli su da osećaju posledice oštrih i nepopularnih mera štednje. Glavni razlog je ogromni budžetski deficit, najveći u Evropskoj uniji, koji bi mogao da bude solidan razlog da medjunarodne agencije smanje kreditni rejting Rumunije do ,,junk’’ kategorije.
Roxana Vasile и Mircea Mihai, 28.01.2026, 11:03
Od polovine prošle godine stanovnici Rumunije počeli su da osećaju posledice oštrih i nepopularnih mera štednje. Glavni razlog je ogromni budžetski deficit, najveći u Evropskoj uniji, koji bi mogao da bude solidan razlog da medjunarodne agencije smanje kreditni rejting Rumunije do ,,junk’’ kategorije. 13. februara agencija Fič (Fitch) objaviće kreditni rejting Rumunije od koga zavise kamatne stope po kojima će se Bukurešt zaduživati na medjunarodnim tržištima. Ministar finansija Aleksandru Nazare saopštio je da Bukurešt računa ne samo na očuvanje sadašnjeg rejtinga već na poboljšanje rezultata u narednom periodu. Rumunske vlasti predstavile su rejting agenciji Fič mere koje su omogučile korekciju budžetskog deficita ispod ciljnog dogovorenog sa Evropskom komisijom. U 2025. godini Rumunija je zabeležila budžetski deficit, odnosno razliku izmedju ukupnih rashoda i prihoda, od oko 29 miliardi evra, što predstavlja 7,65% bruto društvenog proizvoda zemlje. Budžetski deficit je smanjen za nešto više od 1% u odnosu na 2024 kao i na dogovoreni sa Evropskom komisijom od 8,4%.
Ministar Nazare kaže da su ovi rezultati postignuti zahvaljujući velikim investicijama iz nepovratnih evropskih fondova i merama fiskalne discipline. I povećanje budžestkih prihoda, posle većih poreza, doprinelo je smanjenju budžetskog deficita. Prihodi od poreza na plate i prihode povećani su za 20% u odnosu na 2024. godinu, a od poreza na profit, pdv-a i doprinosa za socijalno osiguranje za 10%. Povećani su i rashodi, uključujući rashode za socijalnu pomoć i usluge, kao i troškovi za zaposlene koji sada istina imaju manji udeo u bruto društvenom proizvodu. Kamatni troškovi su prošle godine bili veći od 10 miliardi evra, a investicioni od skoro 28 miliardi evra. Odlučne administrativne mere donate u drugoj polovini prošle godine, novi pregovori o Nacionalnom programu oporavka i otpornosti i izdvajanje rekordnog iznosa za investicije omogučili su ove rezultate-dodao je ministar finansija, sa napomenom da Rumunija i dalje plaća visoke kamate na pozajmice koje su neophodne za pokrivanje rashoda koji su mnogo veći od prihoda. Iako je situacija poboljšana u odnosu na prošlu godinu, svaka buduća vlada, dodaje Aleksandru Nazare-suočavaće se sa složenom situacijom zbog veoma visokog javnog duga.
