Smanjen spoljnotrgovinski deficit Rumunije (16.06.2029)
Poznato je da se rumunske državne vlasti već duže vreme bore sa prekomernim deficitima koji ugrožavaju budžetsko-finansijsku stabilnost.
Ştefan Stoica и Mircea Mihai, 16.06.2026, 11:17
Poznato je da se rumunske državne vlasti već duže vreme bore sa prekomernim deficitima koji ugrožavaju budžetsko-finansijsku stabilnost. Najgora situacija je sa budžetskim deficitom, ali pojedine vladine politike, iako bolne, ipak ulivaju nadu. Prema podacima Narodne banke Rumunije (BNR) u prva četiri meseca tekuće godine spoljnotrgovinski deficit je smanjenjen za 12 %. Spoljnotrgovinski deficit u prva četiri meseca iznosio je oko 8 miliardi evra i niži je za 1,1 miliardu u odnosu na isti period 2025. godine, precizira Centralna banka Rumunije. U strukturi deficita tekućeg računa platnog bilansa proizvodi su zabeležili manji deficit za 700 miliona evra, a usluge suficit od skoro 200 miliona evra. Neposredne investicije nerezidenata premašile su 1,5 miliardi evra, ali su niže za 0,7 miliardi u odnosu na 2025. godinu. Prema podacima Centralne banke u periodu januar-april 2026.godine spoljni dug je povećan za oko miliardu evra do 220,550 miliardi evra.
Ekonomisti smatraju da smanjenje spoljnotrgovinskog deficita ne odražava obavezno i efikasniju privredu, već pre svega usporavanje potrošnje i ekonomske aktivnosti. Predsednik Asocijacije finansijsko-bankarskih analitičara Flavijus Jakubović (Flavius Jakubowicz) upozorava da ovi rezultati nisu posledica naglog povečanja izvoza, već smanjenja unutrašnje potrošnje i uvoza: ,,Rumunija koriguje svoj spoljnotrgovinski debalans, ali slabim mehanizmom: smanjenjem potražnje a ne povećanom konkurencijom. Korekcija kočenjem može ispariti prilikom prvog ubrzanja potrošnje. Realni test imaćemo kada će ekonomija ponovo zabeležiti rast. Deficit je sada u opadanju, finansiranje je slabo. Mogli bismo reči da postoji odredjena ravnoteža, ali ovu ravnotežu ne treba poistovetiti sa ozdravljenjem privrede.
Ipak postoje i pozitivni signali. Transportne usluge, IT i telekomunikacije beleže i dalje spoljnojtrgovinski suficit, a devizne rezerve Narodne banke su na solidnom nivou, naglašava Flavius Jakubovič. Zabrinjava medjutim smanjenje direktnih stranih investicija za 30% u odnosu na prošlu godinu. U ovim uslovima, upozorava analitičar, postoji opasnost da zemlja sve više zavisi od pozajmica za finansiranje spoljnotrgovinskog deficita u situaciji kada rejting agencije pažljivo prate evoluciju ekonomskih debalansa.
