Trgovinski deficit u porastu
Deficit trgovinskog bilansa koji je Rumunija zabeležila u prvih devet meseci tekuće godine povećan je za 15% u odnosu na isti period 2023. godine.
Marija Nenadić-Zurka и Leyla Cheamil, 12.11.2024, 12:48
Deficit trgovinskog bilansa koji je Rumunija zabeležila u prvih devet meseci tekuće godine povećan je za 15% u odnosu na isti period 2023. godine, na vrednost od približno 23,5 milijardi evra, pokazuju podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni institut za statistiku. U pomenutom intervalu izvoz je premašio 69 milijardi evra, pa je za 1,4% manji. Uvoz je iznosio skoro 93 milijarde, što je povećanje od 2,3%. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u prvih devet meseci ove godine značajno učešće u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda: automobili i transportna oprema (skoro 47% izvoza i preko 36% uvoza) i drugih proizvedenih proizvoda. Vrednost razmene robe unutar Evropske unije premašila je 50 milijardi evra u pošiljkama i bila je više od 67 milijardi evra u uvozu.
Vrednost razmene van Evropske unije iznosila je više od 19 milijardi evra u izvozu i više od 25 milijardi evra u uvozu. Takođe u ponedeljak, Narodna banka Rumunije podigla je prognozu inflacije za kraj ove godine na 4,9%, sa 4% koliko je procenjeno u avgustu. On se u suštini vratio na prognoze iz kvartalnog izveštaja o inflaciji objavljenog u maju.
Guverner Narodne banke Rumunije Mugur Isaresku naglasio je da Narodna banka svoje prognoze zasniva samo na određenim podacima i da će način na koji će se vršiti fiskalno-budžetska korekcija u cilju smanjenja deficita uticati i na stvarnu evoluciju inflacije. On je naveo da očekuje koherentan program makroekonomske korekcije uz snažnu političku podršku:
„To je ono što čekamo. Kredibilan program makroekonomske korekcije nove vlade, koji treba da bude politički podržan, društveno prihvaćen i efikasan sa makroekonomske tačke gledišta, kako bismo se povezali. Možemo zamisliti, mislim na nas, Rumune, program postepenog prilagođavanja, 0,7 godišnje, znatno niže od ekonomskog rasta, na koji mislimo 2% godišnje, što se može kombinovati sa izbegavanjem pada standarda života, ali ne sa povećanjem bruto ili neto ili realnog dohotka od 16%, to se više ne može“.
Narodna banka predviđa da će inflacija tek 2026. godine biti ispod 3,5% godišnje. Mugur Isaresku je istakao da je evolucija cena obeležena nizom rizika i neizvesnosti. One se odnose kako na fiskalnu politiku i povećanje plata, tako i na eksterne faktore, kao što su evolucija evropskih ekonomija sa kojima Rumunija vodi najveći deo svojih komercijalnih odnosa, dinamika cene nafte, u kontekstu rastućih geopolitičkih tenzija, ali i kako će se razvijati sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku. U najnovijem izveštaju “ World Economic Outlook“, koji je nedavno objavljen, Međunarodni monetarni fond je revidirao naniže procene u vezi sa napretkom rumunske privrede ove godine na 1,9%, sa 2,8% koliko je bilo predviđeno u aprilu.
