Učenici protiv obaveznih školskih uniformi (29.09.2026.)

Učenici u preduniverzitetskom obrazovanju u Rumuniji nezadovoljni su nakon što je Senat, kao prvi dom koji je razmatrao predlog zakona, usvojio predlog kojim se uvodi obavezno nošenje školskih uniformi.

Mengher Ionela и Florentin Căpitănescu, 29.09.2026, 13:04

Mnogi učenici osnovnih i srednjih škola u Rumuniji došli su na nastavu obučeni u crno, u znak protesta protiv zakonskog predloga kojim se predviđa uvođenje obaveznih školskih uniformi.

Učenici su pribegli ovom obliku protesta nakon što je Senat prošle nedelje, kao prvi dom kojem je predlog zakona upućen na razmatranje, usvojio kontroverzni nacrt zakona kojim se menja Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, tako što se uvodi obaveza učenika da u školu dolaze u uniformi.

Trenutno nošenje školske uniforme nije obavezno na nacionalnom nivou, a odluka o tome može biti doneta na nivou svake obrazovne ustanove, kroz njene interne pravilnike i odluke uprave škole.

Ukoliko Parlament usvoji nacrt zakona, svaka škola bi trebalo da odredi sopstvenu uniformu, jer predlog ne predviđa jedinstvenu uniformu na nacionalnom nivou. Tako bi model, tehnički standardi i sastavni elementi uniforme trebalo da budu utvrđeni od strane upravnog odbora svake obrazovne ustanove, nakon konsultacija sa udruženjem roditelja.

Učenici su nezadovoljni jer, kako navode, nisu bili konsultovani i smatraju da imaju puno pravo da iznesu svoje mišljenje i učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njih.

Oni kažu da se ne protive pristojnom oblačenju u školi, ali smatraju da uvođenje obavezne uniforme ne bi rešilo problem vršnjačkog nasilja, kako to smatraju predlagači zakona.

Mihnea Haiduc, predsednik Nacionalnog saveta učenika: ,,Socijalne razlike ne nestaju kada učenici nose bluze iste boje. One se vrlo lako mogu preneti na telefon, obuću, ranac, na način na koji se učenici predstavljaju na internetu. Mi ne smatramo da vršnjačko nasilje nastaje zato što učenici nose različitu odeću. Ono se javlja tamo gde škola nema mehanizme za prevenciju, gde je savetovanje nedovoljno, gde nastavnici nemaju dovoljnu podršku za rešavanje sukoba i, što je najvažnije, gde učenici ne osećaju da mogu bezbedno da govore o onome što im se događa’’.

Sa druge strane, predlagači zakona tvrde da su socio-ekonomske razlike među učenicima sve vidljivije, uključujući i kroz način oblačenja, i da one mogu podsticati društvenu isključenost, psihološki pritisak i vršnjačko nasilje povezano sa finansijskom situacijom porodice.

Oni obrazlažu da bi standardizovana odeća smanjila vidljivost materijalnih razlika među učenicima i ograničila takmičenje zasnovano na brendiranoj odeći ili skupim modnim trendovima.

U obrazloženju nacrta zakona kao primeri se navode Francuska, gde je uvođenje jedinstvene odeće testirano u određenim školama, i Velika Britanija, gde obrazovne ustanove imaju politike koje regulišu školske uniforme i njihove troškove.

Da bi stupio na snagu, nacrt zakona mora da usvoji i Poslanički dom, kao dom koji ima konačnu odlučujuću nadležnost.