Venecijanska komisija i izbori u Rumuniji
Ugledna Venecijanska komisija objavila je svoj izveštaj o poništavanju predsedničkih izbora od strane Ustavnog suda Rumunije krajem prošle godine.
Marija Nenadić-Zurka и Bogdan Matei, 28.01.2025, 12:21
Politička kriza iz Bukurešta, bez presedana, još uvek ima odjeka u inostranstvu. Ugledna Venecijanska komisija objavila je svoj izveštaj o poništavanju predsedničkih izbora od strane Ustavnog suda Rumunije krajem prošle godine. U preporukama se navodi da takva odluka ne treba da se zasniva isključivo na poverljivim dokumentima, koji ne garantuju neophodnu transparentnost, već da precizno ukaže na kršenja zakona, s dokazima. Dodatno, ovlašćenje Ustavnog suda da poništi izbore treba da bude ograničeno na izuzetne okolnosti i jasno regulisano. Nezavisni stručnjaci za ustavno pravo takođe tvrde da je dokazivanje kršenja zakona putem onlajn kampanja i društvenih medija posebno teško. Konačno, Venecijanska komisija negira svoju stručnost da odlučuje o odluci Ustavnog suda Rumunije da poništi predsedničke izbore.
U Bukureštu su opozicione poslaničke grupe – Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR), Unija spasimo Rumuniju (USR), Partija mladih ljudi (POT) – odmah reagovale i konstatovale da, u stvari, savetodavno telo Saveta Evrope potvrđuje da je odluka Suda bila nezakonita i uvredljiva. Bivši ministar pravde u izvršnoj vlasti Socijaldemokratske stranke (PSD, koja je i danas u vladi, u koaliciji sa PNL i UDMR), Tudorel Toader, međutim, navodi da su venecijanski stručnjaci samo dali mišljenja, a ne odluku, i da njihovi predlozi nisu obavezujući. On, međutim, priznaje da, po pravilu, zemlje članice Evropske unije usvajaju primljene indikacije kako bi se uskladile sa standardima vladavine prava.
Organizovan na vreme, 24. novembra 2024, prvi krug predsedničkih izbora je prvobitno potvrdio Ustavni sud. Nakon toga, na osnovu dokumenata Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), isti sud se pozvao na mešanje takozvanog državnog aktera i odlučio da poništi ceo izborni proces za izbor predsednika. U drugom krugu, zakazanom za 8. decembar, trebalo je da se takmiče nezavisni nacionalista Kalin Đorđesku, optužen za veze ili barem afinitete sa Putinističkom Rusijom, i liderka Unije spasimo Rumuniju (USR), proevropska Elena Laskoni. U dijaspori, gde su biračka mesta za odlučujući krug otvorena 6. decembra, desetine hiljada Rumuna je već glasalo pre nego što je Ustavni sud odlučio da poništi izbore. Troškovi tih poništenih izbora iznose skoro 1,4 milijarde leja (oko 280 miliona evra), u zemlji u kojoj je, napominju analitičari, vlada upravo usvojila oštre mere za ograničavanje javne potrošnje, što je izazvalo žestoke proteste sindikata.
Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat koji mu je dodeljen Ustavom, ali mu je mandat produžen do izbora novog šefa države, kog će potvrditi Ustavni sud. Novi predsednički izbori zakazani su za maj, sa prvim krugom 4. i odlučujućim 18. maja. Do tada je, pokazuju sociološka istraživanja, poverenje Rumuna u domaće institucije i osobe koje u njima bitišu dostiglo najniži nivo.
