Znatno zaduženje vlade (29.01.2026)
Vlada u Bukureštu procenjuje da će joj ove godine biti potrebno oko 275 milijardi leja da bi pokrila budžetski deficit.
Dragana Diamandi, 29.01.2026, 11:55
Vlada u Bukureštu procenjuje da će joj ove godine biti potrebno oko 275 milijardi leja, u evrima 55 milijardi evra, da bi pokrila budžetski deficit koji će, kako se očekuje, premašiti 6% BDP-a, ali i da bi refinansirala javni dug koji dospeva ove godine, do 3,25 milijardi evra. To je razlog zašto koaliciona vlada PNL-PSD-USR-UDMR razmatra ugovaranje kredita od približno 160-170 milijardi leja na domaćem tržištu i oko 21 milijardu evra na inostranom tržištu – kako je prikazano u nacrtu vladine odluke. Prema Ministarstvu finansija, inicijatoru dokumenta, procenjeni obim na spoljnom tržištu trebalo bi da bude obezbeđen izdavanjem evroobveznica u vrednosti od 10 milijardi evra, a ostatak su iznosi privučeni iz povoljnih kredita kroz programe Evropske unije kao što su PNRR i SAFE, iz kredita međunarodnih finansijskih institucija i iz privatnih plasmana. Prema poslednjim podacima Evrostata, Rumunija je među zemljama Evropske unije sa najizraženijim povećanjem javnog duga u odnosu na BDP u poslednjoj godini. To u kontekstu u kojem je, na nivou Evropske unije, državni dug premašio 82% bruto domaćeg proizvoda, a u evrozoni je nivo porastao na preko 88%. U poređenju sa prethodnom godinom, dug je porastao i u EU i u evrozoni, što je znak da su fiskalna prilagođavanja spora, a javna potrošnja ostaje visoka – objašnjavaju ekonomski novinari po čijem mišljenju javni dug ostaje jedna od najvećih ranjivosti evropske privrede. Razlike između zemalja članica su veoma velike – u Francuskoj, Italiji ili Španiji, javni dug je znatno iznad 100%, dok je, na suprotnom polu, u Bugarskoj, Estoniji ili Luksemburgu, ispod 40% BDP-a. U Rumuniji je javni dug ispod evropskog proseka – skoro 59% bruto domaćeg proizvoda, ali se stalno povećava. Veoma veliki budžetski deficit koji primorava državu da se zadužuje za finansiranje tekućih rashoda, ne samo investicija; rashodi veći od prihoda čak i u dobra ekonomska vremena; visoke kamate koje mora da plati na već ugovorene kredite i inflatorni pritisci – sve zajedno čine Rumuniju, uprkos javnom dugu nižem od duga drugih zemalja, ranjivijom. „Poslednjih godina, vlade Rumunije su povećale javni dug sa oko 60 milijardi evra u 2015. godini na oko 200 milijardi evra danas“, objašnjava ekonomista Radu Nekita za publikaciju Digi24. Ili, kaže on, „utrostručavanje duga u nominalnom iznosu je znak budžetskog raskalašćenja i fiskalne neodgovornosti političke klase.“ Troškovi ove fiskalne politike direktno se odražavaju na živote poreskih obveznika i u privatnoj ekonomiji. Jedina dobra stvar u vezi sa ovom situacijom – kaže ekonomista – jeste to što vlasti razumeju da se to više ne može raditi i da minimalni fiskalni cilj treba da bude uravnotežen budžet svake godine kada postoji ekonomski rast.
