Vlada – o povećanju taksi i poreza (12.01.2026)

Nova godina je došla sa povećanjem poreza i taksi na imovinu – zgrade, zemljište i vozila, što je izazvalo negativnu reakciju gradjana na ove odluke Vlade u Bukureštu.

Dragana Diamandi и Leyla Cheamil, 12.01.2026, 11:59

Nova godina je došla sa povećanjem poreza i taksi na imovinu – zgrade, zemljište i vozila, što je izazvalo negativnu reakciju gradjana na ove odluke Vlade u Bukureštu. Na nacionalnom nivou, povećanja su, u proseku za 70-80% veća u odnosu na prošlu godinu. Međutim, kao odgovor na nezadovoljstvo građana, Vlada je dala niz pojašnjenja kako bi opravdala ove nepopularne mere.
Prema navodima Izvršne vlasti, stopa naplate poreza bila je niska, a porezi nisu bili ažurirani stopom inflacije, što je dovelo do značajnih gubitaka prihoda za lokalne vlasti.
Istovremeno, Vlada je objasnila da je Rumunija među zemljama sa najnižim udelom prihoda od oporezivanja imovine u Evropi: samo 0,55% bruto domaćeg proizvoda, u poređenju sa prosekom od 1,85% u Evropskoj uniji. Postojale su velike disproporcije u visini poreza od jedne do druge lokalne zajednice, a njihova vrednost nije uzimala u obzir tržišnu vrednost objekta fizičkih lica.
Više od trećine poreza nije naplaćeno, što je dovelo do značajnih gubitaka prihoda za lokalne vlasti, nejednakosti među poreskim obveznicima, nedostatka efikasnosti u administraciji i povećanja iznosa koji se iz nacionalnog budžeta prenosi lokalnim vlastima – navodi se takođe u saopštenju Vlade.
Zapravo, reforma oporezivanja imovine bila je obaveza koju je Rumunija preuzela još u periodu 2021–2022 kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR),i u svim pregovorima sa Evropskom komisijom za smanjenje budžetskog deficita, kao i kroz Srednjoročni strukturni fiskalni budžetski plan.
Reforma je takođe predviđena obavezom koju je rumunska vlada preuzela u decembru 2024. godine, a koju je Evropska komisija odobrila u januaru 2025. godine. U tom kontekstu, jedan od prioriteta izvršne vlasti za početak godine je reforma administracije, prema sporazumu vladajuće koalicije. Predviđeno je smanjenje rashoda u centralnoj i lokalnoj javnoj administraciji za 10%. Svaki organ vlasti trebalo bi da odluči da li će se smanjenje odnositi na broj radnih mesta ili na broj zaposlenih.
S druge strane, ministarstva i sve centralne institucije moraju da finalizuju plan smanjenja, jer, kako je najavio liberalni premijer Ilije Boložan, Vlada namerava da preuzme odgovornost pred Parlamentom za reformu administracije već ovog meseca, na vanrednoj sednici zakonodavnog tela.
Od usvajanja reforme javne administracije zavisi i izrada budžeta za ovu godinu, koji, prema rečima premijera, mora da se uklopi u deficit od 6,4%, u skladu sa preuzetim obavezama. Podaci Ministarstva finansija za prošlu godinu pokazuju da je do novembra broj popunjenih radnih mesta u institucijama i javnim organima smanjen za 32.000.