Antiseizmička konsolidacija u Rumuniji 08.02.2023

Kao što se svaki put u ovakvim situacijama dešava, tursko-sirijska tragedija, izazvana razornim zemljotresom, podseća na dramatične trenutke koje je doživela Rumunija, posebno Bukurešt i njena vankarpatska teritorija, posle zemljotresa 4. marta 1977. godine.

Ştefan Stoica, 08.02.2023, 10:54

Kao što se svaki put u ovakvim situacijama dešava, tursko-sirijska tragedija, izazvana razornim zemljotresom, podseća na dramatične trenutke koje je doživela Rumunija, posebno Bukurešt i njena vankarpatska teritorija, posle zemljotresa 4. marta 1977. godine.

Odmah slede pitanja u vezi sa rizikom od zemljotresa jačine veće od 7 stepeni Rihterove skale da li se mogu desiti u bliskoj budućnosti i kako su vlasti spremne da se izbore sa njegovim posledicama. Seizmolog Mihail Dijakonesku, iz Nacionalnog instituta za istraživanje i razvoj za fiziku Zemlje, INPF, objasnio je za Radio Rumunija da se prvi zemljotres, jačine 7,8, dogodio blizu tačke spajanja tri litosferske ploče, Arapske ploče, Afričke ploče i Anadolijskog tektonskog bloka, te da se ovo područje ne može porediti sa seizmičkom zonom Vranče, na jugoistoku Rumunije, koja u našoj zemlji generiše najznačajnija seizmička kretanja.

Ako ne postoji rizik od stvaranja seizmičkih kretanja sličnih onima u Turskoj, ne može se isključiti rizik od zemljotresa slične magnitude. Međutim, trenutno Vrančea ne pokazuje znake seizmičke „nervoze“. Mihail Dijakonesku:

Nema sličnosti, možda samo po jačini. U Rumuniji je, prema katalogu koji je izradio Nacionalni institut za istraživanje i razvoj za fiziku Zemlje (INFP), u 19. veku bio zemljotres jačine 7,9, što bi predstavljalo maksimalnu magnitudu koju je Vranca mogla proizvesti. Ali, molim vas, pošto je ovo istorijski zemljotres, možda je malo precenjen. Ne vidim da Vrančea pokazuje bilo kakvo sumnjivo ponašanje, u granicama pozadinske seizmičnosti područja”.

Tragično iskustvo Turske može nas naučiti da sve konstrukcije moraju biti u skladu sa kodeksom, kaže, s druge strane, seizmolog Mihail Dijakonesku. Prema podacima Ministarstva za razvoj, u Rumuniji postoji oko 2700 zgrada sa seizmičkim rizikom 1 i 2, od kojih je većina u Bukureštu. U poslednjih 15 godina nijedna opština se nije bavila seizmičkom sanacijom objekata, ističe prefekt Glavnog grada Toni Grebla:

To je indolentnost nekih ljudi u administraciji koji ne pripremaju temeljno projekte da bi se moglo pristupiti sanaciji, odnosno antiseizmičkom ojačanju objekata. U poslednjih 15 godina nijedna opština ne može da kaže, a posebno opština Bukurešt, da nije imala novca za sanaciju objekata. Iz godine u godinu sredstva Ministarstva za razvoj, sredstva evropskih fondova ostaju neiskoriscena, jer nismo u stanju da radimo na realizaciji projekata antiseizmičke konsolidacije i njihovog sprovođenja u delo”.

Prema rečima ministra razvoja Čekea Atile, postoji preko 200 objekata, javnih zgrada i stambenih blokova, koji su predložile lokalne vlasti u okviru novog nacionalnog programa za jačanje zgrada sa visokim seizmičkim rizikom. Program obuhvata ne samo zgrade seizmičkog rizika 1, već i zgrade seizmičkog rizika 2, koje su veoma bliske po stepenu rizika izloženosti mogućem zemljotresu.

U prethodnom programu, između 1994. i 2021. godine, sanirano je samo 28 objekata. U slučaju zemljotresa sličnog onom iz 1977. godine, 23.000 zgrada u Bukureštu je u opasnosti da pretrpe značajna oštećenja, upozoravaju stručnjaci.