Austrija-Bugarska-Rumunija, razgovori o budućnosti Evrope (07.05.2018)

Evropska Unija se suočava sa brojnim složenim izazovima — kako političkim, tako i ekonomskim, vojnim, tehnološkim, informatičkim i kulturnim. U ovom složenom bezbedonosnom okruženju, možemo uspeti samo ako budemo imali dugoročnu viziju i jasne prioritete i ako ćemo ujediniti naše napore. To je izjava Rumena Radeva, predsednika Bugarske koji se sastao u bugarskom gradu Ruse sa svojim kolegama iz Austrije i Rumunije, Aleksanderom van der Belenom i Klausom Johanisom, na sastanku koji je osmišljen u ovom formatu s obzirom da će tri države sukcesivno predsedavati Savetom Evropske Unije. Zajedničko mišljenje jeste da šestomesečno predsedavanje nije kratak period, ali kada je reč o globalnoj viziji za razvoj Evropske Unije, to je ipak veoma kratak period. Zbog toga je veoma važno imati dobru koordinaciju i predati sledećoj državi predsedavanje bez problema. Austrija će ovog leta preuzeti predsedavanje od Bugarske, a Rumunija će predsedavati Savetom EU u prvom polugodištu sledeće godine. Ima stotinu konkretnih pitanja. Svake godine imamo krize i uvek nastaju nove, ali brinući o našim vrednostima, o solidarnosti, o jedinstvu, o koheziji, jednakom stavu prema svim državama članicama, pridodaćemo dodatnu vrednost celoj Uniji, ocenio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis koji se zalagao za ramišljanje o novoj Evropskoj Uniji posle 2019. Potrebno je tako nešto. Nije dovoljno, i to se može primetiti iz reakcija naših građana, da razmišljamo o konkretnim stvarima, da razgovaramo o trgovini, o slobodi kretanja. Ljudi žele više od toga. Ljudi žele bezbednost, sigurnost, žele sigurne granice, žele jedinstvo unutar Unije i žele da vide odlučne političare koji će u potpunosti raditi u korist Unije, kazao je Klaus Johanis. Razgovaralo se i o značajnim pitanjima za budućnost EU, uključivši situaciju posle Bregzit-a, ali i o saradnji na regionalnom planu, o aspektima koji se odnose na bezbednost – kao što su perspektive evropksog projekta, budućnost migrantske krize i o Zajedničkom evropksom sistemu azila. Razgovaralo se, takođe, o budućnosti Zapadnog Balkana i o tačnoj dimenziji njegove evropske perspektive, o višegodišnjem finansijskom okviru, da li garantuje samo ekonomski razvoj Evrope, ali i o kohezionoj politici i realnoj konvergenciji, digitalnoj budućnosti Evrope, spremnosti da dejstvuje i neutrališe terorističke napade, kao i o budućnosti mladih.

Corina Cristea, 07.05.2018, 12:39

Evropska Unija se suočava sa brojnim složenim izazovima — kako političkim, tako i ekonomskim, vojnim, tehnološkim, informatičkim i kulturnim. U ovom složenom bezbedonosnom okruženju, možemo uspeti samo ako budemo imali dugoročnu viziju i jasne prioritete i ako ćemo ujediniti naše napore. To je izjava Rumena Radeva, predsednika Bugarske koji se sastao u bugarskom gradu Ruse sa svojim kolegama iz Austrije i Rumunije, Aleksanderom van der Belenom i Klausom Johanisom, na sastanku koji je osmišljen u ovom formatu s obzirom da će tri države sukcesivno predsedavati Savetom Evropske Unije. Zajedničko mišljenje jeste da šestomesečno predsedavanje nije kratak period, ali kada je reč o globalnoj viziji za razvoj Evropske Unije, to je ipak veoma kratak period. Zbog toga je veoma važno imati dobru koordinaciju i predati sledećoj državi predsedavanje bez problema. Austrija će ovog leta preuzeti predsedavanje od Bugarske, a Rumunija će predsedavati Savetom EU u prvom polugodištu sledeće godine. Ima stotinu konkretnih pitanja. Svake godine imamo krize i uvek nastaju nove, ali brinući o našim vrednostima, o solidarnosti, o jedinstvu, o koheziji, jednakom stavu prema svim državama članicama, pridodaćemo dodatnu vrednost celoj Uniji, ocenio je predsednik Rumunije, Klaus Johanis koji se zalagao za ramišljanje o novoj Evropskoj Uniji posle 2019. Potrebno je tako nešto. Nije dovoljno, i to se može primetiti iz reakcija naših građana, da razmišljamo o konkretnim stvarima, da razgovaramo o trgovini, o slobodi kretanja. Ljudi žele više od toga. Ljudi žele bezbednost, sigurnost, žele sigurne granice, žele jedinstvo unutar Unije i žele da vide odlučne političare koji će u potpunosti raditi u korist Unije, kazao je Klaus Johanis. Razgovaralo se i o značajnim pitanjima za budućnost EU, uključivši situaciju posle Bregzit-a, ali i o saradnji na regionalnom planu, o aspektima koji se odnose na bezbednost – kao što su perspektive evropksog projekta, budućnost migrantske krize i o Zajedničkom evropksom sistemu azila. Razgovaralo se, takođe, o budućnosti Zapadnog Balkana i o tačnoj dimenziji njegove evropske perspektive, o višegodišnjem finansijskom okviru, da li garantuje samo ekonomski razvoj Evrope, ali i o kohezionoj politici i realnoj konvergenciji, digitalnoj budućnosti Evrope, spremnosti da dejstvuje i neutrališe terorističke napade, kao i o budućnosti mladih.