Budžetski deficit Rumunije pod lupom Evropske komisije
Uprkos činjenici da je prošle godine imala najveći privredni rast u Evropi, Rumunija bi mogla zabeležiti 2017. najveći rast budžetskog deficita medju članicama Evropske unije. Šefica predstavništva Evropske komisije u Bukureštu, Andjela Kristea, je povodom objavljivanja ekonomskog izveštaja o Rumuniji, istakla da dokument sadrži niz paradoksa kada je reč o evoluciji privrede: «S jedne strane konstatujemo opadanje stope siromaštva u Rumuniji, a sa druge socijalnu nejednakost, pretežno nejednakost plata, koja predstavlja najveći rast u Evropskoj uniji. Istovremeno, konstatujemo da je, još od 2012. godine, ovaj trend specifičan ne samo za Rumuniju, već i za druge zemlje članice Evropske unije i smatramo da on odražava globalne efekte koje su izazvale ekonomska kriza i globalizacija.»
Daniela Budu, 16.03.2017, 12:00
Uprkos činjenici da je prošle godine imala najveći privredni rast u Evropi, Rumunija bi mogla zabeležiti 2017. najveći rast budžetskog deficita medju članicama Evropske unije. Šefica predstavništva Evropske komisije u Bukureštu, Andjela Kristea, je povodom objavljivanja ekonomskog izveštaja o Rumuniji, istakla da dokument sadrži niz paradoksa kada je reč o evoluciji privrede: «S jedne strane konstatujemo opadanje stope siromaštva u Rumuniji, a sa druge socijalnu nejednakost, pretežno nejednakost plata, koja predstavlja najveći rast u Evropskoj uniji. Istovremeno, konstatujemo da je, još od 2012. godine, ovaj trend specifičan ne samo za Rumuniju, već i za druge zemlje članice Evropske unije i smatramo da on odražava globalne efekte koje su izazvale ekonomska kriza i globalizacija.»
Komunitarno izvršno telo ocenjuje da će krajem tekuće godine Rumunija zabeležiti deficit od 3,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda, najveći u okviru Evropske unije. Rumunski ministar finansija Viorel Štefan je izjavio da Rumunija je zabeležila dobre ekonomske rezultate, a vlada u Bukureštu sa pažnjom prati zabrinutosti Evropske komisije: «Rumunija je zabeležila progrese u oblasti strukturalnih reformi, posebno kada je reč o vladavini, zapošljavanju radne snage i smanjenju stope siromaštva, u oblasti zdravstva i javne administracije. Želim da naglasim da je počev od 2016. godine Rumunija uvrštena u kategoriju zemalja bez makroekonomske neravnoteže, zajedno sa Austrijom, Belgijom, Estonijom, Madjarskom i Velikom Britanijom. Vlada je u više navrata ponovila zalaganje za očuvanje budžetskog deficita medju granicama utvrdjenim Paktom stabilnosti i razvoja i namerava da preduzme dodatne mere za smanjenje troškova, iako će se u prvom tromesečju zabeležiti odstupanja od ciljeva.»
Ministar finansija je dodao da vlada namerava da preduzme mere za efikasniju i bolju kontrolu, sa ciljem povećanja budžetskih prihoda. U vezi sa budućom evolucijom rumunske privrede, glavni ekonomista Narodne banke Rumunije (BNR), Valentin Lazea, ocenjuje da za postizanje potencijalnog rasta bruto nacionalnog proizvoda od 5 odsto godišnje, to jest do nivoa koji ne bi nas više odvajao od razvijenih zemalja Evropske unije, potrebno je dejstvovati za primenu strukturalnih reformi u oblasti prosvete i zdravstva i preduzeti mere za poboljšanje demografskih prilika. Čak više, nameću se povećanje stope apsorpcije evropskih fondova i efikasno korišćenje javnih investicija.
