Čega se boje Rumuni?

Većina Rumuna smatra da stvari u Rumuniji idu u pogrešnom smeru, pokazuju rezultati istraživanja Centra za urbanu i regionalnu sociologiju — CURS, objavljeni u nedelju. Prema istraživanju, procenat onih koji imaju ovo uverenje je 69%, dok 22% ceni da stvari idu u dobrom pravcu, a 9% ne zna ili nije odgovorilo. Takođe, 41% ispitanih veruje da će im za godinu dana situacija biti gora, 38% da će biti ista, a 18% da će biti bolja. Prema istraživanju, glavni problemi sa kojima se suočavaju Rumuni su inflacija – 19%, niski prihodi i implicitno životni standard – 17% i korupcija i krađa – 16%. Prekogranični problemi kao što su migracija i rat u Ukrajini zabrinjavaju samo 3% ispitanika, uporedo sa onima koji su kao glavne probleme identifikovali političku klasu i infrastrukturu Rumunije.

Sorin Iordan, 25.09.2023, 15:19

Većina Rumuna smatra da stvari u Rumuniji idu u pogrešnom smeru, pokazuju rezultati istraživanja Centra za urbanu i regionalnu sociologiju — CURS, objavljeni u nedelju. Prema istraživanju, procenat onih koji imaju ovo uverenje je 69%, dok 22% ceni da stvari idu u dobrom pravcu, a 9% ne zna ili nije odgovorilo. Takođe, 41% ispitanih veruje da će im za godinu dana situacija biti gora, 38% da će biti ista, a 18% da će biti bolja. Prema istraživanju, glavni problemi sa kojima se suočavaju Rumuni su inflacija – 19%, niski prihodi i implicitno životni standard – 17% i korupcija i krađa – 16%. Prekogranični problemi kao što su migracija i rat u Ukrajini zabrinjavaju samo 3% ispitanika, uporedo sa onima koji su kao glavne probleme identifikovali političku klasu i infrastrukturu Rumunije.

Po poverenju u nacionalne institucije, na prvom mestu je vatrogasna služba sa 73%, zatim vojska sa 68% i crkva – 63%. U Organizaciju Severnoatlantskog pakta ima poverenja 42% Rumuna, dok 52% ima malo ili veoma malo poverenja u NATO. Takođe, samo 35% učesnika ankete ima puno i mnogo poverenja u Evropsku uniju, a procenat onih koji imaju malo i veoma malo poverenja u Evropsku Uniju je 59%. Politička klasa i državni vrh su na dnu rangiranja poverenja Rumuna. Predsedništvu i parlamentu iz Bukurešta veruje 13%, a političkim partijama samo 10%.

Prepreke sa kojima se Rumunija susreće prilikom pridruživanja šengenskom prostoru razbile su optimizam njenih građana. Tako 60% ispitanih veruje da zemlja ove godine neće biti primljena u evropsku zonu slobodnog kretanja, a samo 27% veruje da će Rumunija biti primljena u ovaj klub 2023. godine. Austriju vidi 41% Rumuna kao odgovornu za nepriključivanje Rumunije Šengenu, dok 21% krivi Vladu Rumunije, a 12% Savet Evropske unije.

Istraživanje otkriva i činjenicu da bi, ukoliko bi parlamentarni izbori bili održani sledeće nedelje, polovina Rumuna glasala za dve stranke koje trenutno čine vladajuću koaliciju – Socijaldemokratsku partiju i Nacionalnu liberalnu partiju. Tako bi 31% ispitanih verovalo Socijaldemokratskoj stranci (PSD), 19% Nacionalnoj liberalnoj partiji (PNL), dok bi opozicione stranke – Alijansa za Ujedinjenje Rumuna (AUR) i Unija Spasite Rumuniju (USR) sakupile 18, odnosno 11% glasova, a Demokratski savez Mađara u Rumuniji (UDMR) bi dobio 5%. Istraživanje Centra za urbanu i regionalnu sociologiju sprovedeno je metodom licem u lice“, u periodu od 12. do 22. septembra, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.008 ispitanika i ima maksimalnu marginu greške od plus-minus 3,1%.