Deficit u padu, prognoza u porastu
Statističari daju razloge za optimizam u duboko deficitarnom periodu. Prvi bi bio da se budžetski deficit Rumunije za prvih osam meseci ove godine smanjio u poređenju sa istim periodom iz 2021. godine sa 3,3% na 2,4% bruto domaćeg proizvoda. Posle prvih sedam meseci ove godine deficit je iznosio oko 2% bruto domaćeg proizvoda. Budžetski prihodi su povećani za 20% u odnosu na prošlu godinu i dostigli su skoro 60 milijardi evra. Budžetski troškovi su oko 67 milijardi evra, što je povećanje od 17% u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima Ministarstva finansija, povećanje dolazi uglavnom od povećanja izdataka za socijalnu pomoć, povećanja lokalnih budžeta i potrošnje na robu i usluge. Ciljani deficit za tekuću godinu je 5,8% bruto domaćeg proizvoda.
Ştefan Stoica, 27.09.2022, 13:01
Statističari daju razloge za optimizam u duboko deficitarnom periodu. Prvi bi bio da se budžetski deficit Rumunije za prvih osam meseci ove godine smanjio u poređenju sa istim periodom iz 2021. godine sa 3,3% na 2,4% bruto domaćeg proizvoda. Posle prvih sedam meseci ove godine deficit je iznosio oko 2% bruto domaćeg proizvoda. Budžetski prihodi su povećani za 20% u odnosu na prošlu godinu i dostigli su skoro 60 milijardi evra. Budžetski troškovi su oko 67 milijardi evra, što je povećanje od 17% u odnosu na prošlu godinu. Prema podacima Ministarstva finansija, povećanje dolazi uglavnom od povećanja izdataka za socijalnu pomoć, povećanja lokalnih budžeta i potrošnje na robu i usluge. Ciljani deficit za tekuću godinu je 5,8% bruto domaćeg proizvoda.
Drugi razlog za umereni optimizam bila bi naviše revidirana prognoza Međunarodnog Monetarnog Fonda u pogledu privrednog rasta koji će Rumunija zabeležiti ove godine. Tako bi napredak rumunske ekonomije mogao da bude 4,8%, što bi bilo povećanje za više od 2% u odnosu na prethodnu procenu. Nova cifra je saopštena nakon procene koji je Monetarni Fond sproveo tokom leta. Prema saopštenju Ministarstva finansija, stručnjaci iz međunarodne finansijske institucije su cenili značaj primene makroekonomske politike za obezbeđivanje stabilnosti i stimulisanje strukturnih reformi u cilju podrške ekonomskog rasta, a korekcija bi predstavljala validaciju vladinih akcija.
Revizija prognoze Međunarodnog Monetarnog Fonda naviše potkrepljena statističkim podacima o evoluciji rumunske ekonomije iz prve polovine godine i drugim signalima sa domaćeg i međunarodnog tržišta, pokazuje da je uticaj mera koje se preduzela izvršna vlast ispravan iz makroekonomske perspektive, tvrdi ministar finansija Adrian Kaču. On, međutim, dodaje da to nije dovoljno i da Rumunija mora nastaviti da promoviše niz reformi, uključujući reformu sistema socijalnog osiguranja. Ministar je uverio da su reforme obuhvaćene Nacionalnim planom za Oporavak i Otpornost u okviru utvrđenih rokova i da će doprineti obezbeđivanju ekonomske stabilnosti, uz javna ulaganja i konsolidaciju budžeta.
S druge strane, potrebno je da izvršna vlast reši nejednakosti u platama, da unapredi konkurentnost ekonomije i da oživi izvoz, da se suprotstavi rastu inflacije. Kratkoročno, Vlada će delovati, obećava ministar finansija, na zaštitu ugrožene kategorije građana pred energetskom krizom i poskupljenjima. Na nivou koalicije koju vode socijaldemokrate i liberali, već se vode rasprave o povećanju penzija i minimalne plate. Odluka o povećanju procenta imaće, predviđaju analitičari, snažan politički pečat i uticaće na budžetski deficit na kraju godine.
