Devizne rezerve Narodne Banke Rumunije povećane 03.05.2023

Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je najduže na funkciji od svih ključnih ličnosti postkomunističke Rumunije. Rođen 1949. godine, Isaresku je ujedno i guverner centralne banke sa najdužim stažem na svetu, na toj funkciji je od 1990. Godine 1999. napusta mesto guvernera, na godinu dana, da bi vodio tadašnju koalicionu vladu desnog centra, a sledeće je, neuspešno, učestvovao na predsedničkim izborima, gde je u prvom krugu dobio samo 9,54 odsto.

Bogdan Matei, 03.05.2023, 13:24

Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je najduže na funkciji od svih ključnih ličnosti postkomunističke Rumunije. Rođen 1949. godine, Isaresku je ujedno i guverner centralne banke sa najdužim stažem na svetu, na toj funkciji je od 1990. Godine 1999. napusta mesto guvernera, na godinu dana, da bi vodio tadašnju koalicionu vladu desnog centra, a sledeće je, neuspešno, učestvovao na predsedničkim izborima, gde je u prvom krugu dobio samo 9,54 odsto.

Nakon toga se vratio na mesto guvernera, i obavlja tu funkciju skoro četvrt veka. Ne mora se svidjati svima, ali niko ne osporava njegovu kompetentnost i posvećenost, pogotovo što nastavlja da gomila postignuća u guvernerskoj fotelji. Narodna banka Rumunije akumulirala je rekordnu deviznu rezervu, koja je krajem prošlog meseca premašila 53 milijarde evra. U odnosu na mart, povećanje je 112 miliona evra. Nivo zlatnih rezervi ostao je na 103,6 tona, pa se međunarodne rezerve Rumunije – valuta plus zlato – približavaju vrednosti od 60 milijardi evra, što je iznos bez presedana u istoriji zemlje.

Ekonomski analitičar Konstantin Rudnicki izjavio je za Radio Rumunija da velika devizna rezerva daje poverenje investitorima. Povećanje deviznih rezervi je najvećim delom posledica priliva evropskih fondova, kaže Rudnicki, koji, međutim, izjavljuje da je iznenađen što novac ne ide predvidjenim tempom kojim bi trebalo da bi se realizovali projekti, posebno oni iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti Konstantin Rudnicki:

Međutim, problem je u tome što nam ova konsolidacija deviznih rezervi pokazuje da se evropski novac ne troši u privredi, odnosno ostaje na računima Narodne banke, jer je to pravac, on konsoliduje rezervu, povećava je, ali ne dospeva u privredu iz razloga koje vidimo, ondosno projekti se ne izvode, posebno oni iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR), na dinamičniji, brži način. Kao zaključak, mislim da možemo reći da su devizne rezerve sredstvo, ako mozemo tako da ih zovemo, koje daje više poverenja rumunskoj ekonomiji. Kada idemo na pijace i zadužujemo se, na primer, to nam je sredstvo, možda jedno od retkih sredstava, jer ako pogledamo, ponavljam, deficit trgovinskog bilansa, deficit budžeta, nivo duga tj. raste prilično brzo, pod znakom pitanja su, za sve one koji žele da kupe rumunske državne hartije od vrednosti ili obveznice, ali devizna rezerva je sidro na koje svako može da se osloni u slučaju potrebe“.

S druge strane, takođe iz saopštenja BNR, proizilazi da dospela plaćanja u maju 2023. godine na račun javnog duga izraženog u stranoj valuti, direktno ili garantovano od strane Ministarstva finansija, iznose oko 272 miliona evra.