Drugačiji 9 maj i 10 maj (11.05.2020)
Deveti maj, dan višestrukog značaja — ove godine ceremonijama više nije obeležena nezavisnost iz 1877. godine, kao ni završetak Drugog svetskog rata niti Dan Evrope. Sedamdesetogodišnjica deklaracije Roberta Šumana, kojom su postavljeni temelji današnje Evropske Unije, proslavljena je porukama jedinstva i solidarnosti u trenutnim uslovima pandemije. Unija mora izaći jača iz krize izazvane pandemijom Kovid-19, kažu čelnici glavnih evropskih institucija — Parlament, Savet i Komisija — koji su objavili zajedničko pismo za Dan Evrope. Evropski zvaničnici upozoravaju da se mora priznati realnost da Evropa nakon pandemije neće biti i ni ne sme biti ista kao na početku krize, a u periodu privremene krhkosti, samo snažna Unija može zaštiti zajedničko nasleđe i ekonomije država članica.
Daniela Budu, 11.05.2020, 14:23
Deveti maj, dan višestrukog značaja — ove godine ceremonijama više nije obeležena nezavisnost iz 1877. godine, kao ni završetak Drugog svetskog rata niti Dan Evrope. Sedamdesetogodišnjica deklaracije Roberta Šumana, kojom su postavljeni temelji današnje Evropske Unije, proslavljena je porukama jedinstva i solidarnosti u trenutnim uslovima pandemije. Unija mora izaći jača iz krize izazvane pandemijom Kovid-19, kažu čelnici glavnih evropskih institucija — Parlament, Savet i Komisija — koji su objavili zajedničko pismo za Dan Evrope. Evropski zvaničnici upozoravaju da se mora priznati realnost da Evropa nakon pandemije neće biti i ni ne sme biti ista kao na početku krize, a u periodu privremene krhkosti, samo snažna Unija može zaštiti zajedničko nasleđe i ekonomije država članica.
Solidarnost i kohezija su vrednosti od velikog značaja na kojima počivaju i evropski projekat i povezivanje za potrebama i očekivanjima građana, rekao je predsednik Rumunije, Klaus Johanis, u poruci koju je uputio povom Dana Evrope. Šef rumunske države je naglasio da prolazimo kroz najteži period od Drugog svetskog rata, kada su nam bili testirani izdržljivost, otpor i humanost. Slične poruke su poslali i politički lideri iz Bukurešta, kao i evropski poslanici.
Ni dan 10. maj, poznat kao Dan Monarhije ili Nacionalni Dan Rumunije u periodu 1866-1947 više se nije mogao proslaviti zbog vanrednog stanja u kom se nalazi država. Prvi značajan događaj vezan za 10. maj je ulazak Princa Karola I, 1866. godine, u Bukurešt, kada započinje najduža vladavina, koja je trajala 48 godina. Godinu dana kasnije, Senat Rumunije je izglasao Proglašenje Nezavisnosti od Osmanlijskog Carstva. Datum 10. maj vezan je i za događaje koji su doveli do definisanja moderne rumunske države. Ove godine, Kraljevska kuća je, zbog pandemije Kovid-19, najavila otkazivanje događaja posvećenih ovoj proslavi.
Kustos kraljevske krune, Margareta, izjavila je da kraljevska porodica je u mislima sa svima koji proslavljaju Rumunsku Krunu, našu modernu istoriju i naše težnje ka slobodi, progresu i demokratiji. Njeno Veličanstvo je poželela svim Rumunima proslavu 10. maja sa nadom i poverenjem, čak i ako je to ovih dana teško za sve nas.
U ovom kontekstu, više univerzitetskih profesora iz Kluža traže da 10. maj bude proglašen Nacionalnim Danom Rumunije. Oni predlažu model Poljske, koja ima dva nacionalna dana, ili model Mađarske, koja ima tri nacionalna praznika.
