Efekti klimatskih promena
Klimatske promene utiču na sve delove sveta — ledene kape se tope, a nivo mora i okeana je u porastu. U nekim regionima ekstremni meteorološki fenomeni i padavine postaju sve češći, dok se drugi regioni suočavaju sa toplotnim talasima i ekstremnom sušom. Ovo su neosporni aspekti stvarnosti koje su u centru zabrinutosti aktivista za zaštitu životne sredine, ali i Brisela, koji je sebi postavio ozbiljne ciljeve. Među ovim ciljevima je i dostizanje nultog nivoa emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.
Corina Cristea, 26.06.2020, 12:31
Klimatske promene utiču na sve delove sveta — ledene kape se tope, a nivo mora i okeana je u porastu. U nekim regionima ekstremni meteorološki fenomeni i padavine postaju sve češći, dok se drugi regioni suočavaju sa toplotnim talasima i ekstremnom sušom. Ovo su neosporni aspekti stvarnosti koje su u centru zabrinutosti aktivista za zaštitu životne sredine, ali i Brisela, koji je sebi postavio ozbiljne ciljeve. Među ovim ciljevima je i dostizanje nultog nivoa emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.
U decembru prošle godine, Evropska Komisija je predstavila Evropski zeleni pakt — smernice osmišljene da obezbede održivost ekonomije Evropske Unije pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti. Ideja je da se resursi efikasno koriste prelaskom na kružnu čistu ekonomiju, smanjujući zagađenje i time utičući na klimatske promene.
Članica Evropske Unije od 2007. godine i deo procesa postizanja klimatske neutralnosti, Rumunija se takođe suočava sa posledicama klimatskih promena. Leta su sve toplija, u nekim oblastima snežna zima je samo sećanje, akutni nedostatak vode naročito na zemlji na jugu i jugo-istoku države, gde ekstremna suša sve jasnije ukazuje na problem seče šuma, dok za to vreme oluje nanose značajnu štetu, grad uništava useve, a poplave pustoše. Ovo se dešava već dugi niz godina, a 2020. godina nije izuzetak.
U proleće je ekstremna pedološka suša gotovo potpuno ugrozila useve pšenice i ječma, a sada, već nekoliko dana, hidrolozi su u Rumuniji dali žuti, narandžasti, a u nekim delovima čak i crveni meteoalarm. Poplave su ostavile snažan trag u tri četvrtine županija, a preplavljene vode su odnele i ljudske živote. U Rumuniji, ovaj mesec jun je imao najviše padavina u poslednjih 60 godina, naglasio je ove nedelje predsednik Rumunije Klaus Johanis, tražeći brzu promenu pristupa problemu, kako bi se moglo efikasno reagovati na ovakve situacije.
Prva mera se već pojavila. U kontekstu u kom stručnjaci uspostavljaju vezu između ekstremnih pojava i seče šuma, izvršna vlast iz Bukurešta usvojila je u četvrtak normativni akt o operacionalizaciji sistema za praćenje drveća, kako bi se sprečila ilegalna seča. Ministar zaštite životne sredine, voda i šuma, Kostel Alekse: Nova verzija, stvorena od nule, donosi inovacije koje pomažu, sa jedne strane, rad na borbi protiv ilegalne seče i transporta, ako je to slučaj — i očigledno, imamo mehanizme da svi oni koji to rade budu otkriveni na vreme i nadamo se kažnjeni — i što je veoma važno, uveliko pojednostavljuje rad šumara na terenu“.
Za sve nas je važno da shvatimo da moramo zaštititi ove resurse koji će nas, sigurno, u ne tako dalekoj budućnosti, zaštititi od ovakvih nesrećnih događaja kroz koje danas prolazi Rumunija, dodao je ministar.
