Ekonomska prognoza Evropske Komisije
Zimska prognoza Evropske Komisije došla je sa poboljšanim procentima za rumunsku ekonomiju. Predviđa se rast od 2,5% u poređenju sa 1,8% kako je najavljeno u jesen, a inflacija bi se ove godine smanjila na 9,7% i na 5,5% u 2024. godini, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu prognozu. Privatna potrošnja, iako pogođena visokom inflacijom, će se povećati, smatra Evropska Komisija, a to je rezultat povećanja minimalne zarade, penzije i plate u javnom sektoru, ali i ograničenja cena energije do 2025. godine. Optimistična prognoza Komisije zasniva se i na uticaju novca iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, dok će drugi evropski fondovi podržati lokalne investicije. Evropska Komisija podseća da je Rumunija prošle godine imala snažan privredni rast u prva tri tromesečja od 4,3%.
Corina Cristea, 14.02.2023, 12:01
Zimska prognoza Evropske Komisije došla je sa poboljšanim procentima za rumunsku ekonomiju. Predviđa se rast od 2,5% u poređenju sa 1,8% kako je najavljeno u jesen, a inflacija bi se ove godine smanjila na 9,7% i na 5,5% u 2024. godini, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu prognozu. Privatna potrošnja, iako pogođena visokom inflacijom, će se povećati, smatra Evropska Komisija, a to je rezultat povećanja minimalne zarade, penzije i plate u javnom sektoru, ali i ograničenja cena energije do 2025. godine. Optimistična prognoza Komisije zasniva se i na uticaju novca iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, dok će drugi evropski fondovi podržati lokalne investicije. Evropska Komisija podseća da je Rumunija prošle godine imala snažan privredni rast u prva tri tromesečja od 4,3%.
Dobru evoluciju ekonomije, međutim, gotovo uvek prati i povećanje makroekonomskih neravnoteža, objasnio je za Radio Rumuniju finansijski analitičar Dragoš Kabat, a to se sad dešava i u slučaju Rumunije: Dok imamo visoki privredni rast, zbog čega se radujemo, on ne dolazi sa smanjenjem deficita i javnog duga, već, nažalost, dolazi sa povećanjem ovih deficita, koji će u određenom trenutku u budućnosti morati da se koriguju. To se obično dešava u vremenima recesije, tada smanjujemo svoje deficite. A to znači da se recesije osećaju mnogo jače u Rumuniji nego što se osećaju u ostatku Evropske Unije, na primer“.
Podaci pokazuju da je deficit tekućeg računa Rumunije prošle godine porastao za više od 52% i sada premašuje 26 milijardi evra. U svom saopštenju, Narodna Banka iz Bukurešta pokazuje da povećanje potiče uglavnom od produbljivanja deficita koji beleži bilans robe, pri čemu je uvoz veći od izvoza za skoro 9,2 milijarde evra.
Analitičar Dragoš Kabat smatra da će, ako se nastavi u pravcu poslednjih decenija, Rumunija iz godine u godinu beležiti nove negativne rekorde u pogledu spoljnog deficita i javnog duga, jer, kaže, kako se bruto domaći proizvod povećava, tako dolazi do efekta umnožavanja deficita. Podaci koje je objavila Centralna Banka iz Bukurešta pokazuje i da je ukupni spoljni dug Rumunije prošle godine porastao za više od 6,1 milijardu evra, premašivši vrednost od 142,7 milijardi evra, ali i da su strane direktne investicije iznosile skoro 10,7 milijardi evra.
