Ekonomske prognoze (08.05.2019)
Evropska komisija je u prolećnim procenama korigovala prognozirani rast rumunske privrede sa 3,8% na 3,3%. Nova prognoza približava se proceni MMF-a. Nešto više optimizma uliva prognoza Svetske banke prema kojoj će rumunska privreda ove godine zabeležiti rast od 3,6%, za skoro 2% manji od prognoze Nacionalne komisije u Bukureštu, na čijoj je bazi napravljen državni budžet za tekuću godinu. Razlike izmedju prognoze levoorijetisane vlade Rumunije i Evropske komisije postoje i oko budžetskog deficita. Dok Vlada tvrdi da ce budžetski deficit ove godine biti ispod evropske dozvoljene granice od 3% bruto nacionalnog proizvoda, Komisija ocenjuje da će deficvit iznositi 3,5%. Privredni rast je usporen ove godine posle prošlogodišnjeg rekordnog rasta, konstatovala je Evropska komisija. Na prvivredni rast je najviše uticala potrošnja, dok su investicije i izvoz imali negativan predznak.Produbiće se deficit tekućeg računa platnog bilansa kao i budžetski posle troškova sa ličnim dohocima budžetskih radnika i penzijama. Medjutim očekuje se smanjenje stope inflacije, zaključila je Evropska komisija. Iduće godine privredni rast Rumunije procenjuje se na 3,1%, budžetski deficit na 4,7%, javni dug na 38%, stopa inflacije na 3% a stopa nezaposlenosti zadržaće se na na nivou od oko 4%. Evropska komisija očekuje i dalje solidnu privatnu potrošnju zahvaljujući rastu nominalnih plata, oporavaku investicija i oživljavanju gradjevinarstva evropskim fondovima. Ritam rasta ličnih dohodaka u 2019. i 2020. godini usporiće se zbog usporavanja privrednog rasta, ali će ostati i dalje solidan. Unitrašnje i spoljne neizvesnosti mogle bi negativno da utiču na rast rumunske privrede, upozorava Evropska komisija. Na spoljnom planu neizvesnosti su u tesnoj vezi sa potražnjom na globalnom nivou i privrednim tokovima u Evropskoj uniji koji mogu imati negativne efekte na rumunski izvoz. Na izvoz negativno može uticati i povećanje ličnih dohodaka iznad produktivnosti rada. Evropska komisija dodaje da neizvesnost i nepredvidjivost javnih politika mogu takodje imati negativne posledice na potrošnju, investicije i time na privredni rast zemlje.
Ştefan Stoica, 08.05.2019, 10:46
Evropska komisija je u prolećnim procenama korigovala prognozirani rast rumunske privrede sa 3,8% na 3,3%. Nova prognoza približava se proceni MMF-a. Nešto više optimizma uliva prognoza Svetske banke prema kojoj će rumunska privreda ove godine zabeležiti rast od 3,6%, za skoro 2% manji od prognoze Nacionalne komisije u Bukureštu, na čijoj je bazi napravljen državni budžet za tekuću godinu. Razlike izmedju prognoze levoorijetisane vlade Rumunije i Evropske komisije postoje i oko budžetskog deficita. Dok Vlada tvrdi da ce budžetski deficit ove godine biti ispod evropske dozvoljene granice od 3% bruto nacionalnog proizvoda, Komisija ocenjuje da će deficvit iznositi 3,5%. Privredni rast je usporen ove godine posle prošlogodišnjeg rekordnog rasta, konstatovala je Evropska komisija. Na prvivredni rast je najviše uticala potrošnja, dok su investicije i izvoz imali negativan predznak.Produbiće se deficit tekućeg računa platnog bilansa kao i budžetski posle troškova sa ličnim dohocima budžetskih radnika i penzijama. Medjutim očekuje se smanjenje stope inflacije, zaključila je Evropska komisija. Iduće godine privredni rast Rumunije procenjuje se na 3,1%, budžetski deficit na 4,7%, javni dug na 38%, stopa inflacije na 3% a stopa nezaposlenosti zadržaće se na na nivou od oko 4%. Evropska komisija očekuje i dalje solidnu privatnu potrošnju zahvaljujući rastu nominalnih plata, oporavaku investicija i oživljavanju gradjevinarstva evropskim fondovima. Ritam rasta ličnih dohodaka u 2019. i 2020. godini usporiće se zbog usporavanja privrednog rasta, ali će ostati i dalje solidan. Unitrašnje i spoljne neizvesnosti mogle bi negativno da utiču na rast rumunske privrede, upozorava Evropska komisija. Na spoljnom planu neizvesnosti su u tesnoj vezi sa potražnjom na globalnom nivou i privrednim tokovima u Evropskoj uniji koji mogu imati negativne efekte na rumunski izvoz. Na izvoz negativno može uticati i povećanje ličnih dohodaka iznad produktivnosti rada. Evropska komisija dodaje da neizvesnost i nepredvidjivost javnih politika mogu takodje imati negativne posledice na potrošnju, investicije i time na privredni rast zemlje.
